Izvor: Danas, 20.Avg.2014, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražeći savršen priručnik
Kad sam se suočila sa svojim malim iskušenjem pred tezgom sa sirevima, ja nisam osetila strepnju u pogledu „različitih zelenila pod različitim nebom“ iza svakog sira, već sam preispitivala sopstvenu želju u očima želje drugih.
Renata Salecl: TIRANIJA IZBORA (2)
Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi Tiranija izbora pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih. Tiranija izbora prevedena je na više od deset svetskih jezika kod nas ju je objavio Arhipelag.
Najpre, mučilo me je pitanje kako bi drugi prosudili o izboru koji sam načinila. Pokušala sam da pogodim kakve se vrste sireva mogu dopadati mojim prijateljima, i kakvim neobičnim vrstama sira bih mogla da ih iznenadim; i osećala sam se nelagodno zbog oholog načina na koji me je pogledao čovek iza tezge, očigledno uživajući u mom manjku znanja u njegovoj stručnoj oblasti. Drugo, spopala me je strepnja u vezi s tim kako posmatram sebe - bila sam ljuta na sebe zato što nisam upućeniji potrošač. Kad se sve završilo, bila sam u stanju da razumem strepnju za koju moj prijatelj, čuveni profesor prava, priznaje da oseća kad od njega traže da izabere vino u restoranu. On se plaši da će se drugi smejati njegovom izboru. Zbog te strepnje on obično naručuje veoma skupo vino i, na kraju večere, insistira da ga i plati.
Kad ih pitaju šta je tako traumatično kad je izbor u pitanju, ljudi često navode sledeće:
• žele da naprave idealan izbor (zato, na primer, neprestano menjaju telefonske kompanije)
• pitaju se šta će drugi misliti o njihovom izboru i kakav bi izbor napravili ti drugi
• smatraju da niko nije nadležan u društvu kao celini (Pitaju se, na primer, da li zaista žele da sami odaberu kompaniju koja će ih snabdevati strujom. Pitaju se da li bi to trebalo da bude pitanje ličnog izbora pojedinca.)
• plaše se da, zapravo, ne čine slobodan izbor (zato što sumnjaju da drugi ljudi pa čak i kompanije sa svojim strategijama marketinga već „biraju“ za njih)
Tokom poslednjih nekoliko godina knjige i članci o sreći su preispitivali zašto obilje izbora u razvijenim kapitalističkim društvima ne donosi zadovoljstvo i zašto sticanje bogatstva i dalje ne čini ljude srećnijima. Iako su ovi argumenti uglavnom kritični prema sistemu kakav jeste, oni ipak prihvataju osnovno verovanje društva: da sreća i samoispunjenje treba da budu naši glavni ciljevi.
No kapitalizam cveta i raste uz vrlo malo obzira prema tim ciljevima. U romanu Sreća kanadski pisac Vil Ferguson poigrava se ovom idejom predviđajući šta bi se dogodilo kad bi ljudi na zapadu kojim slučajem postigli istinsku, sveopštu sreću. On opisuje društvo u kojem su ljudi opčinjeni priručnikom koji pruža istinski i lak put do ispunjenja. Ta knjižica se širi poput virusa. Svi koji je pročitaju smesta napuštaju svoj stari život, počinju da se odevaju jednostavnije, prestaju da kupuju šminku, zaboravljaju na plastičnu hirurgiju, otkazuju pretplatu u teretani, odriču se automobila i daju otkaz na poslu. Svuda na vratima kancelarija stoji isti natpis: „Otišao na pecanje!“ Ti iznova probuđeni ljudi blistaju od sreće - fizički postaju opušteniji, neprestano se osmehuju, kreću se skladno i veselo, zrače spokojstvom. Ali kad mase postanu istinski srećne, kapitalizam je potresen iz temelja. Industrija kreće da se ruši poput domina. Duboko zabrinuti, izdavači priručnika odlučuju da zaustave taj pokret sreće u ime svojih deoničara i svetskih lidera kapitalizma. Daju se u potragu za piscem knjige. Uskoro se otkriva da pisac nije indijski guru, kao što tvrdi natpis na koricama, već neki samotnjak koji živi u prikolici. Ispostavlja se da je, dobivši medicinsku dijagnozu, čovek smislio knjigu ne bi li zaradio nešto novca da ostavi svom unuku. S tim ciljem na umu, on je naprosto spakovao zajedno glavne ideje izložene u postojećim priručnicima za samopomoć. Priča se završava kad izdavač ubedi starca da je njegovo pisanije donelo više zla nego dobra za napredak društva. On ga podstiče da napiše drugu knjigu o tome kako biti nesrećan, kako bi kapitalizam ponovo mogao da procveta.
Nastavlja se
