Izvor: Blic, 18.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tortura ostarelih dama
Tortura ostarelih dama
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Postoji nešto u bolnom majka ćerka odnosu, što za mnoge odrasle ćerke traje sa kažnjavajućom upornošću. Te ćerke mogu biti pametne, senzitivne, kompetentne žene, koje hrabro pokušavaju da prevaziđu svoje problematične početke pa ipak bivaju proganjane od strane tog iskustva, kao da su na neki način pale na ispitu detinjstva. Tim ženama koje su uslovljene burnim ili hladnim odnosima sa svojim majkama, i koje su snažne po svim drugim merilima klecaju kolena, guši ih tuga ili se tresu od besa kada se prisećaju svojih detinjstava. Njihove majke su možda već odavno mrtve, ili su sede starice ali još uvek imaju značajan uticaj na svoje ćerke, koje o njima govore kao da se boje da će ovog trenutka biti kažnjene tako što će biti poslate u svoju sobu.
Kako je ta vladavina terora, od strane malih, starih dama moguća? Moguća je, jer su odrasle kćeri kada govore o svojim majkama ponovo još jedan put u ulogama ukorene dece, a majke su ponovo mladi roditelji koji imaju moć da slome dečije srce jednim, jedinim pogledom. Prisećanje uklanja godine i ispravlja bore, kao da se porodični album iznenada završio decenijama unazad i nema skorašnje fotografije. Vreme je možda prošlo, ali su osećanja i strahovi iz detinjstva zarobljeni u sećanjima odraslih kćeri. Ali boriti se protiv zastarelog i možda iskrivljenog imidža majke je u neku ruku kao upućivati udarce prema nekome ko nas drži na odstojanju i ne dozvoljava nam da priđemo dovoljno blizu da bi smo mu uputili udarac. Majka, koje se bojimo ili koju preziremo, više ne postoji, pa je borba nemoguća.
Pa ipak se često nastavlja sa agonijskom strašću. Zašto? I šta se može uraditi povodom toga? Odiseja prevazilaženja bolnog i naizgled beznadežnog majkaćerka odnosa je ono čime se ova knjiga bavi. Ona je pisana za onu grupu žena, čiji su izuzetno bolni odnosi u detinjstvu sa njihovim majkama, negativno uticali na njihovu zrelost, na načine kojih čak nisu ni svesne. Te ćerke često ne uviđaju ne samo da je moguće razrešiti loš majkaćerka odnos, već da je takođe moguće razumeti svoje majke ili čak osećati simpatiju za njih. Ali, da bi se postiglo razrešenje, ćerke moraju imati hrabrost da istraže taj odnos, sa željom da ustanove neki red u njemu i da ga ozdrave, umesto da preterano reaguju na njega, bilo kroz bes ili poniznost. One treba da sagledaju svoje majke ne kao osobe koje nisu uspele da dostignu majčinsko savršenstvo, koje je mit, već kao žene ljudskih proporcija koje su rezultat svog vremena i iskustva. Jer, kada je težak odnos majkaćerka nerazrešen, on ima potencijal da dovede u opasnost, čak i uništi, sve druge veze: sa prijateljima, ljubavnicima, partnerima, kolegama, decom, unucima.
Nedostatak razrešenja ovog odnosa može da nas veže za naše majke ili za naša sećanja majki tako da se ponašamo kao dezorjentisani kit koji se ne može namamiti nazad u more, već nastavlja da se nasukava na obalu. Nedostatak razrešenja takođe može da iskrivi naše percepcije u smislu da li teško pružamo poverenje ili ga pružamo prelako i naši instinkti postaju nepouzdani.
Cilj ove knjige je da čitateljkama pomogne da postignu odvajanje, tako što će pronaći način da budu ili prijateljice sa svojim majkama ili da, u najmanju ruku, prepoznaju i prihvate činjenicu da su njihove majke učinile najbolje što su mogle iako to nije bilo 'dovoljno dobro' i da prestanu da ih okrivljuju zbog toga.
Od tema o kojima će se razgovarati nabrojala bih sledeće:
razumevanje kako ćerkina vezanost za majku, više od vezanosti za oca, boji sve njene druge odnose i analiziranje zašto je teže za ćerke nego za sinove da se odvoje od svojih majki. Kao i zašto su ćerke u većoj meri, nego sinovi predmet manipulacije od strane majke;
prepoznavanje razlika između zdrave i destruktivne veze majkaćerka i jasno definisanje pojma 'loše majke', da bi se pomoglo onim čitaocima koji imaju problema da prihvate gubitke u svom detinjstvu i da ih razumeju;
shvatanje suštine onoga što ja zovem 'tabu o lošoj majci' zašto je naša kultura više raspoložena da zaštiti ideju o materinstvu, nego što je sklona da zaštiti emocionalno zlostavljane ćerke;
opisivanje razvoja nikad zadovoljne majke najverovatnije je i ona bila lišena majčinske ljubavi kao dete i prepoznavanje ogromnog i često značajnog uloga koje one ostvaruju zadržavajući svoje odrasle ćerke u stanju zavisnosti;
ilustrovanje konsenkventno kontrolišućeg ponašanja u nekim slučajevima, uobličeno u osetljivost ili dobre namere takvih majki koje spadaju u generalne sklopove kao što su: 'otirač', 'kritičar', 'gušitelj', 'osvetnik', 'dezerter'.
razumevanje da je ćerka odgovorna što je ili rob ili što mrzi svoju majku koje su dve strane njene nezrelosti i nezavisnosti;
ilustrovanje reaktivnog ponašanja, i mehanizama preživljavanja kćeri, koji su određeni delimično takvim varijablama kao što je red rođenja, porodična istorija kao i temperament, koje takođe po svom ponašanju spadaju u određene sklopove nazvane na sledeći način: 'anđeo', 'perfekcionista', 'nula', 'buntovnik', 'otpadnik';
pokazivanje kako se može redefinisati odnos majkaćerka na način, da svaka od njih nauči da vidi i prihvati drugu, onakvu kakva je ona danas, ceneći međusobne vrline i prihvatajući međusobne mane;
Konačno, da demonstrira da redefinisani odnos sa svojom majkom, kao odnos sa odraslom osobom, oslobađa ćerke od prošlosti, bez obzira da li je ta redefinicija rezultirala u pravom prijateljstvu, međusobnom primirju ili emotivnom razvodu. nastaviće se
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
