Izvor: Blic, 17.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Tihi' ubica
'Tihi' ubica
Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija označen je u medicini kao najmasovnija nezarazna hronična bolest odraslog stanovništva. Hipertenzija postoji u svim delovima sveta, podložna su joj oba pola, zahvata sve uzraste i sve religije, a sa starošću povećava se procenat obolelih osoba. Posebno značajan skok, kaže statistika, zapažen je kod žena posle pedesete godine života.
Procene o učestalosti hipertenzije kreću se kod vodećih svetskih autora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na od 20 do 30 odsto od ukupnog stanovništva, u zavisnosti od zemlje do zemlje, regije, stila života i načina ishrane. Ako se za Srbiju, veoma uzdržano, uzme srednja vrednost svetskih procena, onda u Srbiji skoro dva miliona ljudi boluje od povišenog krvnog pritiska. Svojevremeno je izračunato da se preko 40 odsto svih rešenja o invalidnosti u Srbiji oslanja na hipertenziju kao osnovnu ili jednu od navedenih bolesti. U Beogradu je svaka deseta hitna intervencija u stanu bolesnika direktno zbog visokog pritiska, a kada se uračunaju kardiovaskularne i cerebrovaskularne komplikacije, onda je u proseku svaka druga hitna intervencija vezama za hipertenziju. Računato u novcu, ako svaki bolesnik pije samo jedan lek, popije 18 kutija godišnje, što košta ukupno blizu 250 evra.
Ali statistike govore samo o onima koji odlaze kod lekara i ulaze u evidencije. Amerikanci su, međutim, ustanovili takozvano pravilo polovina. Po njemu, polovina obolelih od visokog pritiska uopšte ne znaju da ga imaju. To bi značilo da je stvarno obolelih između 40 i 50 odsto stanovništva u svetu. Kada se to prevede na brojke, reklo bi se da u Srbiji od hipertenzije boluje oko 3,5 miliona ljudi.
- Američko pravilo dalje kaže da se od polovine koja zna da ima pritisak, samo polovina redovno leči i kontroliše, a da od te polovine samo polovina ima zavoljavajuće vrednosti krvnog pritiska. Znači, samo jedna osmina ili 12,5 odsto ljudi koji imaju pritisak uspevaju da iz uz medicinsku pomoć drže svoju bolest pod kontrolom – kaže kardiolog dr Dragoslav Avramović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Bolest je odavno poznata. Pre 50 vekova ili pre 5.000 godina kineski Žuti car, koji je bio i lekar, našao je i zabeležio da 'ljudi koji jedu mnogo soli imaju tvrd puls'.
Hipertenzija, slično aterosklerozi ili dijabetesu, ponekad se kaže i gojaznosti i starosti, ima asimptomatski početak, tako da se i ne sazna pravi trenutak nastanka bolesti, često se otkrije slučajno ili tek kada se jave komplikacije. Hipertenzija ima hroničan i progresivan tok ako se ništa ne preduzima, a ako se preduzima onda je tok sporiji i nastanak komplikacija biva odložen. Karakteristika hipertenzije je i da se učinak lečenja jedva zapaža i to tek posle dužeg vremena. Lekari naglašavaju da hipertenzija, kao ateroskleroza, dijabetes, gojaznost i starenje, izuzetno zavisi od stila života: navika, ishrane, fizičke aktivnosti... Uklanjanjem nepravilnosti u stilu života, kažu lekari, značajno se usporava napredovanje bolesti i odlaže pojava komplikacija.
- Način života, ishrana posebno, ima veoma značajnu ulogu. Međutim, svi pacijenti hoće lekove. A mi moramo da ih ubedimo da počnu da poštuju nefarmakološke mere za održavanje krvnog pritiska u zadovoljavajućim vrednostima, da praktično promene način života – navodi dr Avramović.
Svuda u svetu hipertenzijaa je jedan od glavnih uzroka šloga, moždanog udara, zatim infarkta, srčanog udara, ali i srčanih i bubrežnih insuficijencija, odnosno zapaljenja.
Svetska liga za hipertenziju, udruženje koje obuhvata 93 nacionalne organizacije koje brinu o što boljoj kontroli nad ovom bolešću, preporučuje 'redovno merenje krvnog pritiska pacijenata od strane lekara i ostalih zdravstvenih radnika, kako bi se zabeležile i lečile povišene vrednosti krvnog pritiska u ranim stadijumima'.
Lekari kažu da je visoki krvni pritisak tihi ubica. Sva istraživanja ove prastare bolesti zaista pokazuju da mnogi ljudi koji boluju od hipertenzije nemaju izražene simptome koji bi ukazivali da krvni pritisak postao previše visok. Simptomi povišenog pritiska se ne javljaju sve dok on ne dovede do oštećenja vitalnih organa, kao što su srce ili bubrezi.
Obzirom na to da različita stanja utiču na krvni pritisak, lekari kažu da pojedinačna merenja ne moraju biti dovoljne za postavljanje korektne dijagnoze. Faktori poput fizičkog napora, fizičkih aktivnosti, uzimanje pića ili hrane, zatim doba dana, mogu imati uticaj na visinu krvnog pritiska.
Krvni pritisak je najniži izjutra, a povećava se počev od popodneva do večeri. Kod osoba koje nemaju povišen krvni pritisak, kao i kod manjeg broja obolelih, onih koji se redovno leče i kontrolišu i koji su svoj životni stil prilagodili problemu koji imaju, lekari vole često da kažu 'onih koji žive normalno, u skladu sa prirodom”, krvni pritisak tokom noći i sna pada za 15 do 20 odsto u odnosu na prosečne dnevne vrednosti.
Krvni pritisak je tokom letnjih meseci niži, a raste tokom zime.
Lekari uvek naglašavaju da se hipertenzija otkriva individualnim merenjem krvnog pritiska, te da ovaj proces nije jednostavan kako se ponekad ljudima čini. - Osoba koja obavlja merenje mora biti dobro obučena, a aparat uredno kalibrisan i tačan – kaže dr Avramović.
Mnogi merači pritiska koji se koriste individualno u svetu, pa i u Srbiji, nisu prošli rigoroznu kontrolu. Otuda je i preporuka da se za korektnu kontrolu krvnog pritiska ode u medicinsku ustanovu.
Osoba koja obavlja merenje bi trebalo ukratko da objasni pacijentu proceduru merenja, kako bi bile izbegnute odbrambene reakcije koje mogu da prouzrokuju povišenje krvnog pritiska. Pacijent ne bi trebalo da puši, pije kafu ili jede bar 30 minuta pre merenja, merenje treba da počne nakon odmora od bar pet minuta, pacijent bi trebalo da bude opušten i da ne govori tokom merenja, potrebno je da bude udobno smešten, a ruka savijena i oslonjena tako da bude u nivou srca. Ali, tvrdi dr Avramović, odlučujuća je volja obolelog od povišenog krvnog pritiska da se istrajno i uredno leči.
- Ljudi koji sumnjaju na povišeni krvni pritisak moraju prvo da odluče da li žele da se leče ili ne. Moraju da raščiste sa samima sobom. Ako neko dođe kod lekara i povede suprugu da pamti za njega ili mu tokom razgovora sa lekarom svaki čas zvone mobilni telefoni, što se, kao i sijaset sličnih stvari, neretko događa, nema saradnje i nema uspeha. Ljudi koji sumnjaju na pritisak treba da se jave lekaru sa rešenošću da se leče, znači i koriguju način života. U tom slučaju, medicina im zaista može pomoći – zaključuje dr Avramović.
