Izvor: Danas, 19.Maj.2015, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tigar na Beogradskoj berzi
Kakva je bila vlasnička struktura Tigra AD u trenutku njegovog formiranja?
Na startu, 65 odsto akcija su imali mali akcionari, a 35 odsto država koju je zastupala Agencija za privatizaciju.
Oko čega je nastao sukob sa malim akcionarima?
Prvi problem je nastao zbog novca. Sukob sa klubom malih akcionara.
Zato ste navukli na vrat akcionare. I ko su, uopšte, oni bili?
Vrlo je bio težak taj spor sa malim akcionarima. Dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << osobe su bile eksponirane, ko je tačno stajao iza svega može da se nagađa. Problem je nastao kad je Mišlen počeo da kupuje udeo i nekretnine koje su mu trebale da se zaokruži program Autogume. Otprilike izlazak na Berzu se sa tim vremenski podudario.
Veliki je pritisak bio da se izađe na Berzu. Koliko je sve to bilo povezano opet može da se nagađa. Da je Tigar bio spreman za izlazak na Berzu - nije, ali akcionari su to želeli. Sistem je bio postavljen tako da akcionari naplate svoje akcije preko Berze, a da pare od Mišlena idu u modernizaciju drugog dela Tigra.
Problem je bio kako srušiti tu koncepciju i kako da pare pripadnu akcionarima. Na samom početku je bilo priče da cena sa kojom se izašlo ne može da se postigne na tržištu, da je realna cena mnogo manja, ali je praksa te priče demantovala već na početku, jer je urađeno više transakcija po toj ceni. Posle toga tenzija je pala i te priče su prestale. To je jedna od situacija kada se zauvek nekome zamerite jer mu ugrozite interes i to se vrati kad-tad u ovom ili onom obliku. Međutim, odluka o modernizaciji drugog dela Tigra je bila toliko čvrsta da nije bilo odstupanja.
Mali akcionari bi ostali mali akcionari, ali bi novac ostao u firmi i oni ne bi mogli da prodaju akcije, odnosno mogli bi kasnije?
Nismo mi male akcionare uopšte oštetili u smislu da su oni morali da prodaju svoje akcije, ali da nisu dobili pare od Mišlena. To je ključna stvar koju treba shvatiti. Dakle, te 2005. godine vođena je praktično dvostruka finansijska politika - uzimate pare Mišlenu i razvijate ovih 10 odsto što se zove Tigar AD koji bi inače nestao, a akcije se prodaju preko Berze po sasvim dobrim cenama. To je bilo zlatno doba Berze, kriza 2008. godine je to slomila. posebno je bilo lako slomiti jedno plitko tržište kao što je naše u uslovima kad tržište kapitala nikad nije bilo mesto gde se i pribavlja kapital, jer je ceo finansijski sistem bio baziran na bankama.
Kada je Tigar AD izašao na Beogradsku berzu?
To je bilo 31. maja 2005. godine
Sa kojom cenom Tigar AD izlazi na berzu?
Na Berzu se izašlo sa cenom akcije od 1.600 dinara, najveća cena je bila preko 3.000 dinara. Sada je, mislim, 68 dinara, minimum je bio 42 dinara. U vlasništvu akcionara do danas je, koliko mi je poznato, ostalo oko sedam odsto Tigra. Oni su izgubili. Oni koji su ranije prodali svoje akcije, posebno pre krize, zaradili su.
Mi smo svojevremeno računali, 2007. godine, to je bilo otprilike oko dve godine boravka Tigra AD na Berzi, da su Tigrovi akcionari koji su sa 65 odsto vlasništva u Tigru, pali na sedam odsto, dobili preko Berze oko 2,5 milijarde dinara.
Šta je vas nateralo da izađete na Berzu?
Zato što se po definiciji preko Berze dolazi do investicionog kapitala za razvoj. To bi trebalo da bude jedan od glavnih načina - da se preko berze prikuplja kapital koji bi trebalo da služi za razvojne svrhe. Ali sam izlazak na Berzu je bio čist pritisak. Menadžment uopšte nije smatrao da smo spremni za izlazak na Berzu.
Nastavlja se
