Izvor: Blic, 09.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže do specijaliste
Teže do specijaliste
U zdravstvu Srbije više ne vladaju 'katastrofa, haos i kolaps', ali zdravstveni sistem je, gledano u celini, 'očerupan i razvaljen', ocenio je nedavno ministar Tomica Milosavljević.
Njegovo ministarstvo stoga intenzivno priprema sveobuhvatnu reformu sa idejom da postepeno, ne praveći velike rezove, uvede red u ovu oblast. U pripremi je pet sistemskih zakona koji bi, kako se optimistički nada ministar, već u junu mogli da 'prođu' Skupštinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije.
- U našem zdravstvu se ne zna ni koliko se para troši, ni koliko ima lekara, ni gde su raspoređeni. Ne zna se koliko ima nemedicinskih ustanova u okviru zdravstvenog sistema, niti kako je došlo do nekontrolisanog usavršavanja lekara, pa nekih ima više nego što je potrebno - kaže Milosavljević.
- Raspodela po regionima je takva da negde nedostaju i lekari i sestre, a drugde ih ima previše. Treba izvršiti decentralizaciju, jer danas ministar postavlja svih 290 direktora, kao da on može da zna gde koga treba postaviti. Građani su nezadovoljni, profesionalci, lekari, nezadovoljni su, a svaka vlast misli da je zdravstvo skupo. Nije samo problem u parama, ne valja sistem - ocenjuje ministar.
Svesni da je država siromašna, građani najviše strahuju da će im promena Zakona o zdravstvenom osiguranju uskratiti pravo da se, kako se to obično kaže, besplatno leče.
Pomoćnik ministra zdravlja za Sektor zdravstvenog osiguranja i finansiranja u zdravstvu, internista dr Vasilije Antić kaže za 'Blic' da će upravo oni koji su stvarno bolesni prvi osetiti pozitivne rezultate izmena u Zakonu o osiguranju.
- Oni koji su najviše bolesni dobiće mnogo veću sigurnost i mnogo bolje lečenje nego što su to imali do sada. Teška oboljenja, lečenja citostaticima, hemodijaliza, hronični bolesnici... imaće mnogo bolje uslove za lečenje, jer će se napraviti tačna specifikacija šta je neophodna zdravstvena zaštita a šta nije - kaže Antić.
Ministar Antić navodi da se celokupno stanovništvo 'leči besplatno', a da to plaćaju samo zaposleni. Za 700.000 izbeglica, 100.000 nezaposlenih, 1.200.000 penzionera i za poljoprivrednike - ne plaća niko.
Racionalizacija u zdravstvu, po njegovim rečima, izvršiće se tako što će se podzakonskim aktom tačno definisati koje su to medicinske mere i postupci neophodni da bi se sačuvalo zdravlje.
- Naravno, akcenat ćemo staviti na preventivu i rano otkrivanje bolesti, pa će tako osiguranjem biti pokriveni, recimo, stomatološki pregled, povremeno merenje šećera i masnoće u krvi, povremeno merenje krvnog pritiska, ginekološki pregled za žene i prostate za muškarce, jednom u dve godine itd. - kaže Antić.
S druge strane, kaže on, predviđena je kontrola bolovanja.
Kontrolori osiguranja posećivaće i zdravstvene ustanove da bi proverili da li se u njima radi onim kvalitetom koji je potpisan ugovorom između Fonda osiguranja i te ustanove, i da li se sredstva Fonda troše onako kako je dogovoreno.
U Srbiji će, kao i u većini zemalja na koje želimo da se ugledamo, ostati obavezno zdravstveno osiguranje, sa istim nivoom zahvatanja iz plata kao i do sada, od 11,4 odsto. U ministarstvu, kaže Antić, još razmatraju da li da uvedu i dobrovoljno osiguranje, kao što su to uradili u Sloveniji ili Hrvatskoj. Ovogodišnjim budžetom predviđeno je 6,7 milijardi dinara za zdravstvo. Prošle godine, za zdravstvo je bilo izdvojeno 3,5 milijardi. Svetlana Palić
