Izvor: Danas, 04.Sep.2014, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teror kozmetičke hirurgije
Premda nečiji izbor identiteta isprva može delovati kao sasvim nezavisan čin samostvaranja, on obično zavisi od mnoštva drugih činilaca.
Renata Salecl: TIRANIJA IZBORA (13)
Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi „Tiranija izbora“ pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih. „Tiranija izbora“, koju je kod nas objavio Arhipelag, prevedena je na više od deset svetskih jezika.
Pre nekoliko godina pobednica TV serije Veliki Brat u Britaniji, Nadia Almada, razotkrila je samu sebe kao transrodnu ženu. Kad je saznala da je pobedila, njen odgovor je bio: „Sad sam prepoznata kao žena.“ Ono što je bilo tako privlačno britanskoj publici jeste da je ona ostvarila san da od sebe stvori nešto sasvim drugo. Kroz taj samopreobražaj ona je postala oličenje samostvaranja. Međutim, činjenica da se prijavila za televizijsko nadmetanje i njeno oduševljenje time što je javno priznata kao žena, takođe pokazuje koliko su nam potrebni drugi ljudi da podrže naš slobodno doneti izbor, da definišu ko smo, zapravo, mi.
Britanski psihoanalitičar Darijen Lider je u knjizi Zašto žene pišu više pisama nego što šalju napomenuo da kad žene idu u kupovinu one obično žele da kupe haljinu koju nijedna druga žena neće imati, dok muškarci najčešće čine suprotno i nastoje da kupe istu odeću kao i svi drugi. Ista dvostruka dilema sad muči oba pola u razvijenom svetu. Muškarcima i ženama se govori da od sebe treba da stvore nešto jedinstveno, ali im se istovremeno daju tačna uputstva kako ta jedinstvena osoba treba da izgleda, kakvu karijeru on ili ona treba da ima i, naročito, na koju slavnu ličnost on ili ona treba da liči.
Televizijska serija Hoću poznato lice prati ljude koji odlučuju da se podvrgnu plastičnoj operaciji lica kako bi postali što sličniji omiljenoj slavnoj ličnosti. Na malo manje dramatičan način, Ekstremni preobražaj prikazuje plastičnu hirurgiju kao konačan put do boljeg života i prati učesnike na svakom koraku njihovog slavnog samopreobražaja. Nakon što su prošli kroz preobražaj, oni često izgledaju kao neko drugi. Oni ne samo da žele da izgledaju drugačije; oni žele da ih i ostali vide drugačije. U jednoj epizodi, na primer, žena po imenu Melisa odlučuje da želi da izgleda drugačije za svoju desetu školsku godišnjicu. Nakon što su je u školi zadirkivali zbog izgleda, ona sad želi da se osveti. Za nju je tako novo telo postalo rešenje za traumu i jad zbog toga što je bila odbačena tinejdžerka. Psihoanalitičari sad svakodnevno slušaju slične zahteve za brzom, dramatičnom promenom, pri čemu ljudi kažu: „Hoću da ponovo izmislim samog sebe.“ U psihoanalizi, naravno, svrha nije odgovoriti na pacijentov zahtev za promenom već mu pomoći da shvati šta se krije iza te želje. Kozmetička hirurgija se, međutim, umešala kako bi odgovorila na pacijentov poziv; ona je postala svemoćna nauka koja obećava trenutnu i sveobuhvatnu promenu.
Baš kao što neka osoba može osećati da nastanjuje telo neprikladno da izrazi njen identitet i stoga neprestano tragati za promenama svog tela, tako se neka osoba može osećati neprikladno u odnosu na druge identitete koje poprima tokom života. Opšti problem sa stvaranjem identiteta jeste da osoba privremeno može pronaći utehu u tome što kaže da je, na primer, učitelj, otac, muž ili muzičar. Ali nijedan od ovih identiteta ne govori sve što je potrebno o tome ko je on zapravo. Bez obzira na to koliko se neko trudi da „bude to što jeste“, on će nužno doživeti neuspeh, jer će uvek postojati nešto u njemu što spoljašnji identitet ne može lako utvrditi. Ego (predstava o samom sebi) veoma je klimava građevina koju lako podrivaju nesvesni porivi i želje. Moguće je potisnuti te porive na neko vreme i osećati se kao sposobna, racionalna jedinka, ali oni će se na kraju otkriti u obliku preterano osetljivog ponašanja, jezičkih omaški, čak i bolesti. Predstava o tome da neko može izgraditi identitet preslikavajući nečiji drugi stvorila je naročite probleme u današnjem društvu.
Poruka da svako može ostvariti život glamura i slave, ukoliko to odabere i potrudi se, navela je nebrojene ljude da zapostave suštinske elemente svog života u potrazi za nedostižnom fantazijom. Nakon izvanrednog uspeha ruskih teniserki Ane Kurnjikove i Marije Šarapove, na primer, teniski tereni su počeli da niču po zabačenim selima širom Rusije. Siromašni ruski roditelji su se lepili za san o tome da njihova devojčica može postati šampionka, zvezda i primer za ugled. Mnogi od njih su žrtvovali ogromne količine vremena i novca - ponekad i toliko da su prodavali svu imovinu - kako bi podržali intenzivan trening svog deteta.
Nastavlja se
