Izvor: Blic, 16.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telo komplikuje odnos
Telo komplikuje odnos
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
U stvari, po svom duhu, ova deca nisu deca. Leđa im se povijaju, kao u starih mudraca, pod sećanjem na sve pogreške njihovih roditelja i svih prošlih pokolenja. Usađeno im je toliko mnogo znanja da je malo toga čemu bi oni mogli da priđu sa ushićenjem. Sve su prethodne revolucije – tako kažu knjige iz istorije – okončale u nekoj vrsti propasti. Razvitak Istočne Evrope otkrio je neke kobne nedostatke: 'Mi znamo previše o svetu. Izgubili smo svoje ideologije, znamo da one i ne mogu biti skrojene tako da budu primenljive na stvarni život.' Nema više stranih modela, kao što su nekada bile Kina i Rusija. Mandarin je bila u Engleskoj, ali čini joj se 'preterano uglađenom', a SAD su 'još gore'.
Ona lično ima izvesne ideale: najvažniji je jednakost, demokratija takođe, otpor državnom ugnjetavanju, ali i to da država i dalje ima ulogu u kulturi i televiziji. Ona je za demilitarizaciju bez ukidanja vojske, želi da pomaže siromašnima, podržava inovaciju i promenu, ali se istovremeno i plaši promene, i sumnja u to da i drugi žele promenu. Stoga ne pokušava da preobraća ili ubeđuje. Njena škola uspostavlja odbore na kojima se vrlo skromno raspravlja o prekrajanju budžeta i o tome koja bi prava svaka grupa unutar nje trebalo da ima, pri čemu joj je jedina ambicija da školu iz fabrike za proizvodnju ispita pretvori u 'mesto za život'. Škola je mladima postala drugi dom; oni je prihvataju kao što prihvataju i sopstvenu kuću, a sve što žele jeste da pokušaju da se s njom nagode.
Ipak, kad Mandarin otkrije svoje skrivenije misli, ispostavlja se da nju nije samo opšta razočaranost učinila tako različitom od njenih utopijskih roditelja. Ona se lepo slaže sa ocem, koji je za vreme 1968. bio maoist i koji kuva kod kuće. Kad je ona napravila plakate za svoje demonstracije, on joj je rekao: 'Ne prave se tako plakati'. Oni koje je on pravio kao mlad bili su divni, pa su se siti ismejali dok su ih ponovo krojili. Ali, suštinska razlika je u tome što Mandarin nema poverenja u sebe. 'Nisam kreativna. Ne osećam se kao sposobna osoba. Možda mi nedostaje ambicije.' A zašto? 'Zato što je manje rizično imati ograničene ambicije.' Namerava da radi u 'komunikacijama', da priređuje kulturne događaje za opštinu ili da pomaže u pozorištu, no ne i da se sama pojavljuje u komadima. 'To bi podrazumevalo mnogo stresa. Ja sam nespokojna osoba. Naročito su mi naporni ispiti, pošto svaki od njih povlači to da se čitavo moje postojanje procenjuje.' Ne brine je borba između mladih oko najboljih poslova, već rat u njoj samoj da sebi dokaže svoje sposobnosti: 'Možda ću uvek biti pod stresom'.
Ne pomaže mnogo ni to što su devojke tako uspešne u školi, što više devojaka nego momaka biva izabrano za predstavnike odeljenja. Tokom demonstracija bila je očarana time kako devojke umeju lako da preuzmu vođstvo, čak i kad su u manjini u odnosu na momke. 'Umele smo da ih opčinimo.' Mandarin je započela demonstracije u Lionu sa još jednom devojkom. 'Nikada nismo o sebi razmišljale kao o devojkama.' Žensko pitanje se nikad ne postavlja, nikad se o njemu ne raspravlja. Sve je to prošlo. Nejednakost među polovima jeste problem, ali će se one sa njim susresti tek kada počnu da rade. Tada će se njime pozabaviti. U međuvremenu, imaju probleme različite od onih koji su mučili njihove roditelje, obuzete uzbuđenjem što ga pružaju pilule.
Ono o čemu Mandarin potanko raspravlja sa svojim prijateljima jeste ljubav. Imala je momke od svoje dvanaeste godine, ali još uvek nije našla ljubav, samo prijateljstvo. 'Raspravljamo o tome da li je prijateljstvo između muškarca i žena moguće. Mislimo da jeste, ali da je teško ostvarljivo, pošto telesne želje komplikuju odnose.' Slobodni seks nije više čarolija koja rešava stvar, seks više nije čak ni put do prijateljstva. U nemogućnosti da dođu do zaključka kako treba da se ponašaju, devojke se dele u dve grupe. Neke često menjaju partnere kako ne bi morale da im se predaju. Ali sve je modernije naći partnera dok su još mlade i ostati mu vernom kroz čitavo školovanje. Cilj im je sigurnost. 'Osećamo se jače kad nas je dvoje.' Deca razvedenih roditelja ili pokušavaju da ostvare postojanu vezu, ili pak odbacuju samu ideju para.
Mandarin i njene drugarice visoko cene ljubav, ali ne mogu da je pronađu. 'Viđamo je u američkim filmovima, ali ne i kod kuće. Doživljavamo je samo kroz slike_arhiva.'
Nastaviće se...
