Izvor: Danas, 26.Feb.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas revolucije pokrenulo stotinak književnika i profesora
Nisam bio u Bugarskoj od 1959. Tada sam prešao zemlju na brzinu. Moj put oko sveta približavao se kraju, spaček je osećao zamor, kao i ja. Kakav god bio izazov da se pređe preko komunističke zemlje, do tada gotovo netaknute, suviše sam patio zbog zla u zemlji da bih se tu zadržavao. Ne prelazi se ova istočnjačka evropska zemlja a da se ne oseti težina. Odakle god da dolazimo, prvi šok su manastiri, enklave mišljenja i slobode. Tu su se uvek sastajali Bugari da bi se odupirali otomanskom pritisku, zatim nacističkom i na kraju sovjetskom. Nasuprot tim mističkim spomenicima, gde se takmiče lepota i harmonija, Sofija izgleda još ružnije. Grad bez duše, gomila bez tela gde uniformnost naginje ka mediokritetu. Kakvo je bilo moje zaprepašćenje da ponovo vidim mesta koja se nisu promenila početkom aprila ‘90. Kao da tih trideset godina nije ni postojalo.
