Izvor: Danas, 05.Nov.2014, 02:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet neograničenih raznolikosti
Danas, ipak, doseljenici žive u trostrukom svetu: u svom sopstvenom, u svetu zemlje u koju su se doselili i u globalnom svetu koji je putem tehnologije i modernog kapitalističkog potrošačkog i medijskog društva postao opšta svojina čovečanstva.
Erik Hobsbaum: KRAJ KULTURE (10)
Erik Hobsbaum, jedan od najvažnijih svetskih istoričara modernog doba, u svojoj testamentarnoj knjizi „Kraj kulture“ napisao je istoriju XX veka iz ugla odnosa kulture i politike i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kulture i društva. Status kulture Erik Hobsbaum vidi kao ključno obeležje jednog društva i jednog vremena. Zašto je teško stanje visoke kulture danas? Kuda idu kultura i umetnost? Zašto održavati festival u XXI veku? Zašto kultura ne sme biti prepuštena samo tržištu? Zašto strahujemo za sutrašnjicu? Danas objavljuje nekoliko delova knjige „Kraj kulture“, čiji je srpski izdavač Arhipelag.
Međutim, domoroci u doseljeničkim zemljama, uključiv drugu i treću generaciju imigranata, takođe žive u svetu neograničenih raznolikosti: što će reći u područjima u kojima oni koji govore na drugih devedeset jezika koji se mogu naći u londonskim osnovnim školama, sada učestvuju u svakodnevnom životu, prevashodno u velikim gradovima.
Ova asimetrija je u samom korenu pitanja, i danas je do te mere snažno politizovana (posebno u anglofonom svetu), takozvanom multikulturalizacijom: to jest, javnim priznanjem svih kulturnih grupa koje slove kao takve. Jer svakoj grupi važni su samo sopstveni interesi. Sve dok država ne stavlja prepreke islamu, britanskim muslimanima situacija britanskih Jevreja, Hindusa, katolika ili budista je irelevantna. Ali ne i nastavnicima u engleskim školama s decom iz Nigerije, s Kariba, iz Indije, Grčke i turskog dela Kipra, iz Bangladeša, s Kosova i iz Vijetnama; a isto tako ni planerima programa na BBC. Ali ja više ne bih ulazio dalje u gustiš rasprave o kulturnim identitetima. Da su sve ove kulture pod uticajem one engleske, nije ništa novo. Novo je da razne kulture koje zahvaljujući masovnim seobama postoje u svim zemljama takođe utiču i podstiču kulturu koja ih je prihvatila, kao i da elementi globalne kulture prožimaju sve ostale.
Ovo se može sasvim lako posmatrati kod muzike pop i one za igru, jer ovde, za razliku od klasične muzike, ništa ne stoji na putu asimilaciji stranih i ortodoksnih elemenata. Ovde imam u vidu doprinos Latinske Amerike - što će reći prevashodno Karibljana - dakle, došljaka u Sjedinjene Države. Međutim, podjednako zanimljivo je i novo prihvatanje stranih doseljeničkih kultura u američkim blokbaster filmovima koji nisu namenjeni ograničenom doseljeničkom tržištu, već uobičajenoj holivudskoj publici. Da navedemo samo jedan primer: filmski žanr koji idealizuje mafiju, zapravo, postoji tek od sedamdesetih godina, i pre toga bi bio nezamisliv. (Uzgred rečeno, Italo-Amerikanci sami bi s prezirom odbacili taj žanr kao klevetnički. U britanskim filmovima doseljenici iz Južne Azije imaju sličnu ulogu; zapravo, barem dosad, mi ovde govorimo uglavnom o filmovima namenjenim visoko obrazovanim osobama.)
Može li se ovakva kombinacija prepoznati i u tradicionalno visokim kulturama? Svakako u književnosti i to posebno u romanu. Kao i obično, stariji doseljenici su prvi koji ovde imaju da kažu svoju reč: jedna važna komponenta savremene severnoameričke književnosti svesno je jevrejsko-američki roman (Sol Belou, Filip Rot). Ali američki život doseljenika koji su docnije prispeli iz Azije u Ameriku, Jevreja iz XXI veka, već počinje da se pomalja u književnosti SAD.
Međutim, najbolji primer ovakve koegzistencije i mešanja svetova je kuhinja koja postaje međunarodna u svim zemljama. Shodno Barami, picu je moguće poručiti čak i u restoranima u dalekoj Lasi. Domorodačke kuhinje odolevaju - svakako, one su na to prinuđene verskim razlozima - ali kako doseljenici tako i putovanja u vezi sa odmorom i oko praznika pretvaraju svoju različitost u svakodnevni doživljaj. U stvari, oni na širokom svetskom planu omogućuju darvinističku borbu za kulinarski opstanak iz koje zasad izgleda da se pojavljuju dva pobednika: globalizovani oblik kineske i italijanska kuhinja. U kulturnom pogledu pobedonosni hod espresa i pice (uz pomoć škampova) može se uporediti samo s prevlašću italijanske barokne opere. Uz ovo, savremena tehnika omogućuje dopremu manga i papaje do svake samoposluge; globalizacija proizvodnje stvara supermarkete u kojima se ovi mogu svakodnevno naći; i zahvaljujući privrednoj prevlasti Sjedinjenih Država, u celom svetu se pije koka-kola, jedu hamburgeri i prženi pilići.
Nastavlja se
