Izvor: Blic, 13.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako ima svoj dobar seks
Svako ima svoj dobar seks
Seks je fenomen koji u najvećoj meri objedinjuje fiziološko, psihološko, emotivno i socijalno funkcionisanje čoveka i tokom kompletne ljudske istorije praćen je ogromnom količinom pretpostavki i ideja o tome šta je uopšte seks, kakav treba da bude seks, šta je dobar seks... Istovremeno, seks, odnosno partnerski odnos i seksualnost koja iz njega proističe, tradicionalno je i tabu tema, pa kao nešto veoma važno, a skopčano sa obiljem zabrana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nedostatkom informacija, nosi sa sobom ogromnu količinu precenjenih ideja, zabluda i predrasuda.
Zablude nastaju, tumači seksologija, zato što čovek koji se priprema da stupi u aktivni seksualni život pokušava sebi nekako unapred da objasni kako seks treba da izgleda, šta je to što se od njega očekuje, odnosno šta je to što on sam od sebe može da očekuje. Suočen sa viškom zabrana a manjkom informacija i stručnih objašnjenja, seksualni polaznik kreira neku predstavu i kasnije se prema toj predstavi i rukovodi. Ali kako je takva predstava mentalni konstrukt, a ne realnost odnosa, često u sebi sadrži pogrešne projekcije, zablude. A bilo koja zabluda o seksu, upozorava seksologija, udaljava seksualnog polaznika od autentičnog angažovanja, autentičnog uživanja i autentičnog kontakta sa sobom kao seksualnim bićem. Analizirajući sopstveni seksualni život i poredeći ga sa predstavom koju je o seksu unapred izgradio i predstavom koju mu o seksu nudi okruženje, savremeni čovek se često pita da li je 'normalan' ili sa njim 'nešto nije u redu'. Kada početi seksualni život?
Ogromna, trenutno u psihoterapiji veoma česta zabluda o 'pravom trenutku' za ulazak u seksualne odnose dovodi ljude sa pitanjima 'da li je nešto suviše rano' ili 'da li je nešto suviše kasno', odnosno 'da li sam normalan (normalna)' ili 'da li sam patološki tip'.
Postoje i šire su poznati podaci o tome u kojim se godinama života najčešće stupa u seksualne odnose i mnogi ljudi se rukovode time uz zaključak da je 'to normalno', odnosno da 'sve drugo nije normalno'. Kod ove je zablude najčešće pitanje koje čovek sam sebi postavlja 'zašto kasnim', dok okolina pored toga, možda i češće, pita 'zašto tako rano'.
Seksolozi odgovaraju da je 'pravi trenutak', na primer 14, 17 ili 25 godina starosti, veoma individualan i da zavisi od psihoseksualnog razvoja svake jedinke, gde svaka jedinka ima svoje 'normalne' godine, odnosno svoje 'normalno' vreme za ulazak u aktivne seksualne odnose. Pripadnost obrascu većine, kao i kod bilo koje druge zablude, ne znači uvek i 'normalnost'. Koliko često je 'normalno' ili 'dobro'?
Zabluda kojoj vreme i nauka nisu uspeli mnogo da naude jeste koliko je često (nedeljno, mesečno...) 'dobro' ili 'normalno' imati seksualne odnose. To je, odgovaraju seksolozi, takođe veoma individualno i zavisi od godina starosti, životnih okolnosti i, što je najvažnije, od same ličnosti.
Najvažnije kod takozvane seksualne frekvencije ili učestalosti jeste da ona odgovara i jednom i drugom partneru u seksualnom odnosu. Problem, prema onome što govori psihoterapijska praksa, najčešće nastaje kada neko od partnera pokušava da nametne neki ritam ne bi li bio 'onakav kakav treba da bude' jer je čuo ili pročitao da to treba raditi toliko i toliko često da bi seks bio uspešan, a opšte zdravlje dobro. Dakle i ovde, naglašavaju seksolozi, problem nastaje kada se 'normalnost' pokuša da kreira, a ne da se traži u skladu sa svojom i ličnošću partnera. Koliko bi trebalo da traje seksualni odnos?
Rezultati istraživanja, odnosno prosek dužine trajanja seksualnog odnosa ima prevashodno akademski značaj, tvrde seksolozi.
Da li je neki seksualni odnos dovoljno dug (ili dovoljno kratak!) zavisi samo od toga da li su oba partnera zadovoljena tim odnosom. Neki par može da doživi obostrani vrhunac zadovoljstva za minut ili dva, i to je dobar i uspešan seks. Međutim, bilo koji od partnera iz tog para u kombinaciji sa nekim drugim muškarcem ili nekom drugom ženom mogu i najčešće funkcionišu na drugi način. Seksualni odnos nije mehanički proces (nema 'broj obrtaja'), nego odnos između vrlo određenog muškarca i vrlo određene žene, dve individue sa specifičnim fiziološkim i psihološkim faktorima, specifičnim ličnim istorijama, kulturološkim obrascima koji čak i na istom prostoru i u istom vremenu ne moraju biti identični za bilo koje dve osobe. Dakle, svaki par ima svoje 'normalno' vreme dužine trajanja uspešnog seksualnog odnosa. Isti partneri, isti par, u različitim fazama, različitim etapama razvoja svog odnosa različito funkcionišu, uključujući i potrebnu dužinu trajanja odnosa da bi taj seks bio uspešan. Sve je promenljivo, naglašavaju seksolozi, za svaku individuu i za svaki par! Zabluda o zabludama
Gotovo svako će u nekom trenutku, u nekoj fazi svog aktivnog seksualnog života, u nekom od ova tri 'važna parametra' (ili u više njih) pripadati većini, obrascu, proseku. Ali, i ako i kada nije tako, u zabludi je ako misli da sa njim obavezno 'nešto nije u redu'.
Dr Vladimir Milošević, psihijatar psihoterapeut, nudi umirujuće razjašnjenje za ove tri najčešće, ali i za ostale zablude koje su sastavni deo slike_arhiva o seksu.
- Ako se u nečemu dobro osećate, onda je to za vas normalno – poručuje dr Milošević!
