Izvor: Blic, 03.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce preti i dok se pliva
Sunce preti i dok se pliva
Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Doba dana menja ugao pod kojim zračenje pada na zemlju, u odnosu na zenit (solarni ugao). Ove promene mnogo više utiču na intenzitet UVB nego UVA ili VIS zračenja. U podne, kada je sunce u zenitu, njegovi zraci putuju pravolinijski i padaju na zemlju pod najmanjim uglom, intenzitet UVB zračenja tada je najveći, i opekotine nastaju gotovo trenutno. Između 20 i 30 odsto ukupnog dnevnog zračenja tokom leta emituje se od 11 do 13 h, a 75 odsto između 10 i 16 h, i zbog toga se ne preporučuje sunčanje u ovom vremenskom intervalu.
Solarni ugao utiče i na intenzitet zračenja u krajevima koji se nalaze na obroncima planina. Oblaci smanjuju osećaj toplote jer prigušuju intenzitet IR, a samo neznatno i UV zračenja. Stvara se lažni osećaj bezbednosti i kad je veća oblačnost povećava se rizik od prekomernog ozračenja. Čak i naizgled debeo sloj oblaka rasipa svega 10 odsto UVB sunčevog spektra u odnosu na čisto nebo. Kad gotovo priguše svetlost, oblaci eliminišu tek 50 odsto UVB zračenja, a samo veoma gusti oblaci mogu da eliminišu celokupno UVB zračanje, i budu sigurna zaštita od opekotina.
Sunčevo zračenje se u većoj ili manjoj meri reflektuje, odnosno odbija od različitih površina, a to može osetno pojačati njegov intenzitet. Ovo je značajno jer se mogu ozračiti i 'skriveni' delovi tela. Posledica refleksije jeste i česta pojava bolnog fotokeratitisa očiju. Vlati trave reflektuju oko 3 odsto, voda oko 5 odsto, a pesak oko 25 odsto (po nekim podacima i 37 odsto) UVB zraka. Svež sneg reflektuje i do 95 odsto, a prosečnom se smatra refleksija 50 odsto zračenja. Na zimovanju, na većim nadmorskim visinama, postoji dvostruka opasnost: od pojačanog UVB zračenja i jake refleksije.
Sunčevo zračenje može proći i kroz različite tkanine. Ova pojava se naziva transmisija. Tanke i providne tkanine koje ne štite od pogleda ne mogu da zaštite ni od zračenja; one propuštaju do 30 odsto UV zračenja. Međutim, i gusto tkani materijali i vlažna odeća mogu da propuste velike količine UVA zračenja. Odeća svetlijih boja i pripijena uz telo (streč) takođe slabo štiti. Bela pamučna majica, na primer, ima zaštitni faktor između 5 i 9. Savremena tekstilna industrija stalno razvija i usavršava specifičnu odeću za svakodnevnu upotrebu, za vojsku, plivanje, itd., koja sadrži sredstva za zaštitu od UV zračenja. Takva odeća može imati SPF (Sun Protection Factor, engl., faktor zaštite od sunca) i do 30. Suncobran na plaži nije dovoljna zaštita, jer njegovo platno propušta čak 50 odsto UV zračenja, a opekotine može izazvati i UVB zračenje koje se 'rasipa' sa neba i reflektuje sa peska, betona ili vode.
I voda propušta 70-80 odsto zračenja do dubine od dva metra. Zato plivanje u moru ili otvorenom bazenu nije bezbedno, a rizik od opekotina je još veći jer tada deluju i direktni sunčevi zraci i rasuto zračenje koje stvara nebesko plavetnilo. Staklo sprečava delovanje UVB zračenja, ali propušta između 70-85 odsto UVA zraka, što zavisi od njegove vrste i debljine. UVA zračenje je veoma opasno za oči, i zato se za naočare preporučuje specijalno staklo. Aero-zagađenje, prašina i dim prirodnog ili veštačkog porekla u vazduhu predstavljaju skup neprozirnih čestica koje u velikoj meri mogu reflektovati ili apsorbovati UV zračenje. Industrijska magla i smog su jaki UV apsorberi i mogu drastično smanjiti intenzitet zračenja koje dospeva do zemlje.
Pored navedenih faktora, delovanju UVB zračenja, koje izaziva opekotine, doprinose i pojačan vetar, povećana vlažnost i povišena temperatura vazduha. Nastaviće se
