Izvor: Blic, 28.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar vraća vlast
Sudar vraća vlast
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Negde do 1945. svrha zakazivanja sudara bila je da se izlazi sa što je moguće više ljudi: što je neko bio traženiji to bolje. Tada se manje govorilo o ljubavi. Cilj je bio da se stekne samopouzdanje konkretnijim sredstvima, tačnije brojem sudara koje neko ima. Jedan učenik koledža se hvalisao da ih je imao sa pedeset šest devojaka za devet meseci.
Mnogi su zamišljali da je sudar borba za moć, budući da je moć bila ono o čemu su govorili odrasli. Tačno je da je to otelo omladinu od roditeljske kontrole, pošto je podrazumevalo da se izlazi, da se umakne od kućnog nadzora. To je nadomestilo i sistem 'navraćanja', po kojem je udvarač morao da zatraži dozvolu da navrati kod žene za kojom je žudeo, a da li će ova to da mu dozvoli bilo je na njoj ili na njenoj majci, koja je često i udešavala 'navraćanje'. Muškarci su umišljali da im sudar vraća vlast, budući da su plaćali za zabavu, pića i obroke, da su kupovali žene za njihov provod, trošeći na njih isto koliko i na kola. A nesumnjivo su i mnoge devojke bile uverene da je sudar sa što je moguće većim brojem momaka jedini način da se smatraju popularnim, a time i da ulove popularnog muža, koji je želeo isključivo popularnu devojku. Zato su i trošile štedro na kozmetiku i odeću, što je bilo naličje momačke potrošnje. Izvesno je da je američka ekonomija imala korist od ove predanosti potrošnji, koja je tek nešto ranije bila vrlo neamerička stvar.
Činilo se da je sudar demokratski način da se stekne samopouzdanje: bila je to neka vrsta glasanja, neprekidnih izbora. Umesto da lupaju glavu oko nedostižne ljubavi, mladi su uzajamno dokazivali svoju popularnost time što bi uspeli da zakažu sudar. Prilikom igranki, najuspešnija bi bila ona žena koja bi igrala dvaput za veče, ali nikad sa istim muškarcem. 'Nikad nemojte otkačiti sudar', savetovao je Woman’s Home Companion godine 1940, 'jer može vam dobro doći kad imate slobodno veče'. Do te mere su muškarci uživali privilegiju da preduzimaju prvi korak da, kad je jedna žena u koledžu predložila nekom muškarcu sudar, 'on ju je prekinuo u pola rečenice i otišao'. Žene su bile povlašćene da odlučuju da li će da prihvate i koliko će se pretvarati da su rasprodate. Na Univerzitetu u Mičigenu studentkinje su ocenjivale studente po tome kako se pokažu na sudaru: 'A – kô po loju, B – OK, C – da mu se progleda kroz prste, D – polubilmez, E – avet'.
Posle Drugog svetskog rata, međutim, ponovo im je ponestalo strpljenja. Šesnaest miliona vojnika poslato je preko okeana, četvrt miliona je pobijeno, sto hiljada njih se oženilo Engleskinjama, Francuskinjama i drugim strankinjama. Nastupio je paničan strah da više nema dovoljno muškaraca sa kojima bi se švrćkalo, i još gore, da veterani traže zrele, sofisticirane žene, kakve su sretali po Evropi, te da nipodaštavaju vetropirke. Otuda je i sudar promenio oblik. Sada su divljenje izazivale 'lovkinje', 'otimači', 'kradljivice muškaraca'. Upisivanje koledža je postalo način da se ulovi muž, da se 'ukeba Gospođa Diplomirana', a ako neko do oktobra ne bi našao partnera, smatrali bi ga za izgubljen slučaj. Najrasprostr–anjenije godište u kojem žena stupa u brak palo je na najnižu tačku do tada: devetnaest. Sudari su u školama počinjali u sve ranijem starosnom dobu. Godine 1959. pedeset sedam posto američkih tinejdžera bilo je u 'stalnoj vezi'. Prvobitna svrha sudara – širenje iskustva – napuštena je u korist osećaja sigurnosti, i cena je bila visoka.
Natrag ka ženstvenosti bio je savet koji su davali ženski časopisi iz pedesetih godina dvadesetog veka (kao što je i od tada bivalo u nejednakim razmacima). 'Svako može da bude moderan ako samo ima hrabrosti da sebe izmeni po uzoru na ono što je moderno', uveravao je svoje čitaoce Ladies’ Home Journal. A Woman’s Home Companion je donosio upitnik koji je omogućavao ženama da procene svoju ženstvenost. Prvo pitanje je bilo 'da li stavljate lak za nokte?' Drugo – 'imate li poslovnih ambicija?' Od dvanaeste godine života devojčice su nosile grudnjake sa jastučićima, podražavajući ono vrhunski ženstveno – glumice sa ogromnim grudima. Svrha ovoga je bila da se pojednostavi život, da se svakom polu omogući da ima jasnu ulogu.
Nastaviće se...
