Izvor: Blic, 31.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud je shvatio svoju zabludu
Sud je shvatio svoju zabludu
Tamnica je nekim piscima donela književnu slavu, neke slavne pisce bacila u zaborav; neki su u isčekivanju smrtne presude napisali remek-dela, a nekima se potpuno ugasio stvaralački talenat. Iskustva najslavnijih pisaca sa zatvorima i sudskim procesima : Oskara Vajlda, Flobera, Bodlera, Verlena, Remboa, Dostojevskog i našeg Branislava Nušića tema su ovog feljtona, koji ukazuje na neobične sudbine, sukobe, nerazumevanja, osude, prezir...koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ih pratili, često zbog ratova s okruženjem, češće zbog sukoba s vlašću. Neka od tih iskustva su stravična: Dostojevskog su pomilovali u trenutku kada su ga peli na vešala, a neka komična: Nušić je napisao poznatu komediju 'Protekcija' tek kad je, posluživši se inteligentnom varkom, zaplašio i umilostivio šefa zatvora da mu dozvoli da piše. Da nije bio pisac nikada ne bi šetao zatvorskim dvorištem sa ubicama, lopovima, kockarima...
Tužilac Pinar je namrgođeno slušao odbranu. Znao je da neće biti lako suprotstaviti se tako autoritativnom protivniku.
Urednik Piš je pun nade gledao u čuvenog advokata. A Flober je napeto očekivao dalji tok suđenja. Skrenuo je pogled u publiku: šarolika gomila željna senzacija. U publici je bilo bar nekoliko gospođa Bovari. Možda su baš one najžešće aplaudirale Pinaru?
Dvoranom se prelomio sugestivni bariton advokata Senara: 'Ona se podala! Pa šta! Zar je svaki opis zabranjen? Ali kada se inkriminiše, moralo bi se sve čitati, a carski tužilac nije sve čitao. Odlomak koji inkriminiše ne zaustavlja se tamo gde se on zaustavio. Ima jedno ublaženje, evo ga. U kancelariji se to nije čitalo. G. carski tužilac nije na to maločas obratio pažnju. On je video samo ovo: 'potom je jednim pokretom zbacila sve svoje odelo', i uzviknuo je povreda javnog morala. Zaista suviše lako optuživati s obzirom na jedan takav sistem. Ne daj bože da pisci rečnika padnu šaka g. carskom tužiocu. Kojem bi od njih pošlo za rukom da izbegne osudu ako bi mu palo na um da pomoću izrezivanja ne rečenica, nego reči, načini spisak svih reči koje bi mogle vređati moral ili religiju?' Dvoranom se razlegao smeh. Tužilac Pinar, crven u licu i trudeći se da nadviče publiku, spremno je odgovorio na repliku odbrane: 'Na taj prigovor dva odgovora: pretpostavimo da je delo moralno, to ne znači da se zbog moralnog zaključka mogu oprostiti pohotljivije pojedinosti koje se u njemu mogu naći. I opet velim, delo u osnovi nije moralno. Velim, gospodo da se pohotljive pojedinosti ne mogu pokriti moralnim zaključkom inače bi se mogle ispričati sve orgije koje se mogu zamisliti, opisati sve sramote jedne bludnice, i prikazivati je kako umire na rđavom krevetu u bolnici.
'A zašto ne?' - mislio je Flober, mučeći se da to ne izusti glasno. Dosta je bilo tih romantičarskih magli kroz koje se nije video čovek. Ali na sreću ima i pametnih ljudi koji mu daju podršku u ovim teškim časovima. Setio se jučerašnje posete slavnom Lamartinu. Njegov roman Lamartin je pratio u 'Pariskoj reviji' u svom letnjikovcu, na selu. Po dolasku u Pariz je pronašao Floberovu adresu i poslao svog sekretara da mu izruči pohvale.
Juče je posetio slavnog pisca. Lamartin mu je rekao : 'Vi ste mi dali najbolje delo koje sam pročitao za poslednjih dvadeset godina.' Mladi pisac mu se požalio: 'Pa, možete li pojmiti g. Lamartin da je protiv mene podignuta tužba pred sudom za prestupe zbog povrede javnog i verskog morala', Začuđeni Lamartin: 'Vrlo je žalosno već i to što su se grdno prevarili u pogledu vašeg dela i što su naredili da se ono tuži, ali nije mogućno, s obzirom na čast naše zemlje i epohe, da će se naći jedan sud koji bi vas osudio'.
Pariski sud za prestupe uveren u svoju neprikosnovenost sudio je i piscu i književnosti i moralu. Na sreću čitalaca i literature sud je shvatio svoju zabludu. Flober, urednik Piš i štampar Pije oslobođeni su optužbe i plaćanja sudskih troškova.
Gospođa Bovati je objavljena bez skraćivanja a za njom slede i druga Floberova dela! 'Iskušenje svetog Antonija', 'Sentimentalno vaspitanje', 'Buvar i Pekiše', 'Salambo'... Flober je jedan od retkih pisaca koji su na sudu dobro prošli.Bodlerovo 'Cveće zla'. Godine 1857. još jedan francuski pisac umesto da bude slavljen, tužen je i izveden pred sud. Petnaest godina je pesnik Šarl Bodler pisao stihove u koje je utkao 'celo svoje srce', kako je pisao jednom prijatelju. Posle mnogo napora uspeo je da ih objavi pod naslovom 'Cveće zla' u izdanju svog prijatelja Pule-Malasija.U izlazima pariskih knjižara knjiga se pojavila 11. jula 1857. godine i odmah je izazvala nepovoljne komentare. Uskoro, u poznatom francuskom časopisu 'Le Figaro' objavljen je prikaz jednog književnog kritičara koji je samouvereno tvrdio da se u Bodlerovim stihovima 'odvratno združuje s podlim, gadno se bratimi s pokvarenim'.
Samo nekoliko meseci posle Floberovog procesa, Pariski sud za prestupe ponovo tuži jednog pisca: Bodler je optužen za povredu javnog morala. Optužbu je zastupao već dobro znani i proslavljeni 'poznavalac' književnosti carski tužilac Ernest Pinar. Posle neuspeha na Floberovom procesu, trudio se svim raspoloživim sredstvima da osude Bodlera. Očigledno da je u njegovoj bogatoj praksi nedostajao jedan 'književni' trofej. A nije ni slutio da će zahvaljujući Floberu i Bodleru ući u istoriju književnosti.
Avgusta 1857. godine Bodler je izveden pred sud Drugog carstva. To je i prvi susret pesnika i francuske javnosti. Suđenje je pobudilo veliko interesovanje publike i francuske štampe.
Nastaviće se...
