Izvor: Blic, 10.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strabon, najveći geograf antike
Strabon, najveći geograf antike
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Eratosten (276-194 p.n.e.), raznovrstan naučnik, posebno je doprineo razvitku geografije. Svoja istraživanja i znanja o Zemlji izložio je u delu ‘’Geografika’’ i slovi kao ‘’otac’’ odnosno osnivač geografije kao nauke. Njegovo delo nažalost nije sačuvano i danas ga znamo samo po odlomcima koje su citirali Polibije, Strabon, Plinije i Kleomed
Eratosten je prvi izračunao obim zemljine kugle. Posmatrajući Zemlju i Sunce, on je sasvim ispravno ustanovio da je sunce, zbog toga što je Zemlja okrugla, u raznim oblastima Zemlje u istom trenutku na različitoj visini. Na osnovu toga, Eratosten je zaključio da ako se izračuna razlika visine sunca u podne u dva različita grada na istom podnevku, zatim se sazna odstojanje između ta dva grada, onda se može izračunati obim Zemlje. On je tako i učinio: izračunao je da je istog dana u gradu Aleksandriji, u odnosu na grad Sijenu, sunce u podne zaostajalo od zenita za pedeseti deo obima Zemlje.
Eratosten je zaslužan za još jedno značajno dostignuće. Njegova ‘’Geografika’’ sadrži i dve karte sveta, na kojima je kao prvi uneo dve perpendikularne linije, od kojih je jedna išla sa zapada na istok, a druga sa severa na jug. Iako Eratostenove linije nisu bile pravilno povučene (horizontala-dijafragma je delila Sredozemno more na dve polovine), one su navele njegovog kritičara i aleksandrijskog astronoma Hiparha na ideju da, pri unošenju ove ili one tačke – njeno mesto treba astronomski odrediti. Hiparh je predložio, što je potom i učinjeno, da se na geografskim kartama ne crtaju samo dve linije, kao što je to učinio Eratosten, nego niz perpendikularnih linija koje odgovaraju stepenima zemljine kugle. Pošto je u to vreme poznati deo kopna zemljine kugle, koji je išao od istoka prema zapadu, bio mnogo duži od onoga koji je išao od severa na jug, Hiparh je linije vertikalnog stepenovanja (meridijane) nazvao ‘’geografska dužina’’, a linije horizontalnog stepenovanja (uporednike) ‘’geografska širina’’. Ti nazivi su ostali do danas.
Strabon, Grk (rođen oko 50. godine p.n.e., nije poznato dokle je živeo) – smatra se najvećim geografom antičkog doba. Strabon je u mladosti izučavao filozofiju. Verovatno pritisnut tegobama svog vremena (kulturno-istorijska previranja i teški uslovi života pred nasanak hrišćanstva i uspon nove imperije), on je pristupio stojičkoj školi i isticao se širokim vidicima, uzvišenim mišljenjem i prosvećenosti.
Kao naučnik Strabon se najviše zanimao za pitanja o Zemlji i odlučio je da napiše geografiju sveta. Pod geografijom on je podrazumevao opis zemljine kugle i svih oblasti. On je brižljivo sakupio sve materijale i podatke o zemljama, sve putopise i priče putnika, a i sam je obišao neke zemlje. Kao naučnik, Strabon se sa kritičkom strogošću odnosio prema svemu do čega je došao, tako da kod njega ima mnogo manje fantastičnih kazivanja nego kod Herodota.
Svoju ‘’Geografiju’’, koja se sastoji od 17 knjiga, Strabon je napisao za vreme vladavine rimskog cara Avgusta (31. godine p.n.e. do 14. godine n.e.). Prve dve knjige on posvećuje fizičko-matematičkoj geografiji, pri čemu tvrdi da geografa može interesovati samo onaj deo Zemlje koji je pogodan za čovekovo stanovanje tj. ‘’Okumena’’ – nastanjeni deo Zemlje. Okumena, prema Strabonu, ima sledeće granice: na jugu uporednik koji prolazi kroz Kinamofor, a na severu uporednik koji prolazi kroz Iernu (Irska). Strabon je izračunao da veličina Okumene u pravcu istok-zapad, od krajnje tačke na zapadu tj. Iberijskog poluostrva) do istočnog kraja Indije, iznosi 70 000 stadiona (oko 17 000 kilometara), a u pravcu sever-jug od južnog kraja naseljene zemlje (područje između Kinamofora i Meroje u gornjem Egiptu) do krajnje severne tačke Ierne (Irske) – 30 000 stadiona (preko 7 000 kilometara). Severno od Irske, smatra Strabon, Zemlja je nenastanjena usled jake hladnoće, a južno od Meroje ljudi ne mogu živeti zbog jake žege. Ostalih petnaest knjiga ‘’Geografije’’ Strabon je posvetio sistematizovanom opisivanju tada poznatih kontinenata i zemalja. Od toga u osam knjiga on se bavi Evropom, u šest knjiga Azijom, a samo jedna tj. poslednja knjiga posvećena je Africi. nastaviće se
