Izvor: BKTV News, 17.Okt.2017, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto "ekonomskih" dana Vlade Srbije (KOLUMNA)
Prvih 100 dana rada vlade je prvo "prolazno" vreme na kojem se mogu sagledati konkretni rezultati novog kabineta.
Gledajući rad Vlade Srbije, premijerke Ane Brnabić, može se reći da je ona nastavila putem ekonomskih reformi koji je „trasirala“ vlada nekadašnjeg premijera a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je kontinuitet ekonomskih reformi koji je dao zaista veoma dobre ekonomske rezultate, i pokazalo se da je pravi put za srpsku ekonomiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
Nesumljivo je da je Vlada Srbije postigla izuzetne rezultate u segmentu fiskalne konsolidacije i to je omogućilo da od početka naredne godine dođe do povećanja plata u javnom sektoru od pet do 10 odsto i penzija od pet procenata, što suštinski ima veliki socijalni značaj.
Treba istaći da je javni dug na nivou centralne države sada oko 65 odsto BDP-a, a da potsetimo na podatak da je, kada je počinjala realizacija trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, bilo reči o cilju da javni dug dostigne blizu 80 odsto BDP-a, pa da onda počne da se smanjuje. Pokazalo se da je proces smanjivanja javnog duga počeo sa mnogo nižeg nivoa – oko 75 odsto, a zaista u relativno kratkom roku smo postigli odlične rezultate i približili se jednom od uslova iz Mastrihta za punopravne članice EU – javnom dugu od 60 odsto BDP-a. A već smo uspeli da ispunimo jedan od finansijskih uslova iz Mastrihta – smanjili smo budžetski deficit ispod tri odsto BDP-a, i to znatno ispod te granice, a nemamo problem ni sa inflacijom. Ne treba posebno naglašavati koliko problema imaju stalne članice EU upravo sa ispunjavanjem ovih finansijskih kriterijuma.
Takođe, treba istaći da je suficit budžeta Srbije, sada oko 66 milijardi dinara, odnosno oko 550 miliona evra, a setimo se samo da smo decenijama unazad stalno govorili i raspravljali o velikom deficitu budžeta, koji je često prelazio pet odsto BDP-a, a koji je često vodio ka rebalansu budžeta. A sada imamo suficit koji omogućava realno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koji neće ugroziti dostignutu fiskalnu stabilnosti. To je zaista ekonomski rezultat za poštovanje. Posebno u našim uslovima.
Takođe, treba naglasiti da je u uslovima oštre fiskalne konsolidacije, ostvaren privredni rast, i to respektabilan privredni rast za evropske okvire. Treba naglasiti da je u punom zamahu proces koji bi mogli nazvati ,,reindustrijalizacije“ Srbije. Veliki broj stranih investitora svake godine dolazi u Srbiju, otvara nove fabrike i nova radna mesta i što je izuzetno značajno, posebno u onim gradovima i opštinama koje važe za manje razvijene. Koliko samo nove fabrike znače Vladičinom Hanu, Beloj Palanci, Krupnju, Lebanu i tako dalje?!
Nivo stranih investicija je na godišnjem nivou između 1,6 i 2 milijarde evra, a što je veoma značajno, to su u velikoj meri pre svega grinfild investicije koja podrazumevaju nove fabrike i nova radna mesta, a ne akvizije i kupovine uspešnih preduzeća, kao što je to bio slučaj decenijama unazad.
FOTO: Tanjug/Ministarstvo odbrane
Videli smo da je samo u prvih 100 dana aktuelne Vlade Srbije potpisano sedam ugovora sa novim investitorima ukupne vrednosti od blizu 80 miliona evra, koji bi trebalo da otvore oko 3.000 novih radnih mesta. A u proteklih par godina otvoreno je više od stotinu novih fabrika i novih pogona i na desetine hiljada novih radnih mesta.
Sve nove investicije vode ka dinamičnom privrednom rastu, povećanju spoljnotrgovinske razmene i izvoza (koja kako vidimo ima dvocifreni rast u ovoj godini), ali i smanjenju nezaposlenosti, koja je za samo par godina praktično prepolovljena, i sada smo sve bliži prosečnoj stopi nezaposlenosti koja je u zemljama EU, izmedju 10 i 12 odsto.
Samo u proteklih godinu dana Srbija je napredovala za 12 mesta na globalnoj listi konkurentnosti, a protekle dve godine zabeležila je i rekordan skok na rang listi „Doing Business“ Svetske banke po ambijentu za investiranje.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da Vlada Srbije privodi kraju izgradnju autoputeva na koridoru 10, dok se na koridoru 11 intenzivno grade nove deonice. Takođe, ozbiljno se radi i na pripremi realizacije veoma ozbiljnih regionalnih infrastrukturnih projekata kao što je autoput Beograd – Sarajevo (za koji vidimo da postoji interes i turske vlade, da učestvuje u finansiranju ovog projekta), autoput Niš – Albanija (za koji postoji interes i EU), kao i brze pruge Beograd – Budimpešta (u saradnji sa Kinom).
Treba takođe naglasiti i činjenicu da Vlada Srbije privodi kraju trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om, i to sigurno najuspešniji aranžman sa Fondom u novijoj istoriji srpske ekonomije, ali i sigurno jedan od najuspešnijih aranžmana koji je imao MMF poslednjih godina. To je još jedan pokazatelj uspešnosti srpskih reformi, koje su svoje priznanje dobile pored MMF-a, i od Svetske banke, Evropske komisije, ali i drugih međunarodnih finansijskih i ekonomskih organizacija i institucija. Vlada Srbije je sada u mogućnosti da samostalno odluči da li joj je potreban novi aranžman sa Fondom.
Finansijska podrška MMF-a u ovom trenutku nije potrebna, dok dosadašnja uspešna saradnja sa MMF-om u realizaciji reformi i svojevrsna „garancija“ uspeha reformi koju daje Fond ima svoje pozitivne strane. U svakom slučaju, ne treba sumnjati da da će Vlada Srbije doneti najbolju odluku po tom pitanju kada dodje vreme.
Vladu Srbije u narednom periodu sigurno očekuje dalji rad na snaženj fiskalne pozicije i daljem smanjivanju javnog duga, intenzivno privlačenje novih investitora i jačanje uslova za dinamičan privredni rast, rast izvoza i smanjenje nezaposlenosti.
Takođe, jedan od važnih poslova koji očekuje Vladu Srbije u ekonomskom smislu je i rešavanje statusa preostalih strateških preduzeća – nadamo se da će u najskorije vreme biti rešeno pitanje "Galenike". Evidentno je da je Srbija, i pored svih teškoća, sada na dobrom ekonomskom putu, na kojem su sada vidljivi opipljivi rezultati. U godinama koje dolaze treba se truditi da "sa toga puta ne skrenemo".
