Izvor: Blic, 13.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalna promena ka gorem
Stalna promena ka gorem
Koliko je strah uticao na istoriju Vizantije? Menjajući u mnogo čemu razumevanje istorije Vizantije, knjiga Radivoja Radića 'Strah u poznoj Vizantiji 11801453' III preispituje uzroke i vrste straha u poslednjim vekovima vizantijskog carstva i pokazuje kako je strah uticao na razvoj vizantijskog društva. A reč je o strahu od Zapada, strahu od smrti, strahu od mora, strahu od Boga, strahu od pomračenja Sunca i Meseca, strahu od zemljotresa, strahu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od bolesti i epidemija, strahu od građanskih ratova, strahu u vizantijskoj vojsci, strahu od Turaka... Veličinu i značaj tih strahova predočićemo čitaocima Blica, kroz nekoliko nastavaka ove knjige iz pera našeg uglednog vizantolog, saradnik Vizantološkom institutu SANU i docent na predmetu Istorija Vizantije na Filzofskom fakultetu u Beogradu.
Knjigu 'Strah u poznoj Vizantiji 11801453' III objavili su 'Stubovi kulture', a čitaoci je mogu poručiti na telefone izdavača: 011 403122; 404687 ili u knjižari 'Stubovi kulturi' na Trgu Republike 5 u Beogradu (tel: 3281851).
Među vizantijskim piscima strahom je naročito bio zaokupljen Nikita Honijat, jedan od najvećih intelektualaca koje je podarila prefinjena i nadmoćna romejska civilizacija. Reč je o istoričaru, političkom posleniku i bogoslovu koji je živeo u drugoj polovini XII i u dva prva desetleća XIII veka. U njegovom slučaju zaokupljenost strahom je katkad narastala do neke vrste opsednutosti, što najrečitije mogu da potvrde pojedini delovi tekstova koje je ostavio, bilo da se radi o njegovoj istoriji ili retorskim spisima. Kao svedočanstvo navešćemo nekoliko primera koji to na najbolji način ilustruju.
Nikita Honijat kaže da je Isak Komnin, brat cara Manojla I Komnina (11431180), bio podložan strašljivosti koja je nedostojna i nije svojstvena odraslim ljudima. Na drugom mestu on kazuje o strahu koji je obuzeo vizantijske vojnike posle teškog poraza u bici kod Miriokefalona, 17. septembra 1176, kada su u frigijskim klancima Seldžuci potpuno razbili Romeje. Za one koji su uspeli da se spasu usledila je jedna besana noć, ispunjena stravom i neizvesnošću. U iščekivanju najgoreg vizantijski vojnici su pobledeli od straha poput listova na drveću u vreme kada lišće opada. Opisujući kako je vasilevs Andronik I Komnin (11831185) opsedao Nikeju, koja se 1184. otpadila od cara, Nikita Honijat beleži da su se stanovnici Nikeje u strahu posakrivali kao zečevi. Slično je bilo i sa žiteljima Bruse koji su iste 1184. godine takođe ustali protiv 'tiranskog' cara, pa možemo pročitati kako su njihova srca bila obuzeta užasom i da su pri prvom tresku kamenja koje su napadači ubacili u grad skoro svi umrli od straha. Isti pisac o zastrašenosti nekih ljudi za strahovlade Andronika I Komnina ističe da su gledajući smrt pred očima bili u takvom strahu da su im zubi cvokotali.
Nikita Honijat je u besedi koju je posvetio caru Isaku II Anđelu (11851195, 12031204), gde između ostalog veliča vasilevsovu pobedu nad Srbima na Moravi 1190. godine, zapisao sledeće: 'Doista, čim se brzokrilim glasom pronese šta si i koliko ti, desnicu svoju pripremivši za nedaće, učinio Dalmatima (sc. Srbima), bolovi spopadoše narode raznojezične koji su do juče i ranije protiv nas brektali, i danas su oni strahom i trepetom obuzeti.' U besedi koju je posvetio Teodoru I Laskarisu (12041221), osnivaču Nikejskog carstva, isti autor se podsmeva latinskim riterima protiv kojih su Romeji ratovali. Sa puno zluradosti on saopštava da su na vest o carevom dolasku neustrašivi zapadni ratnici, nepobedivi konjanici, gordi, oholi i nadmeni, od straha izgubili razum i razbežali se skrivajući lice od sramote u noći.
Naučnici su s razlogom primetili pesimističku notu u pogledima Nikite Honijata na istorijske tokove i ispravno izveli zaključak da učeni Vizantinac hod događaja vidi kao neprekidnu promenu ka gorem. (...)
Kod nekih vizantijskih pisaca tema straha ponekad je mogla da poprimi groteskne razmere i da se opasno približi neukusu kao što je slučaj sa jednom besedom Teodora Prodroma u kojoj veliča vojničke podvige vasilevsa Manojla I Komnina i na negativan način posebno apostrofira raškog velikog župana Uroša II: 'Pretražujući stene, tvoji psi njuškači skrivene Srbe kao zečeve žive oloviše i njih divlje u pitome pretvoriše. Uroš, strahom obuzet i niz bedra ispustivši urin, od jednog udesa jedno od drugog drugo postade, bežeći kroz urvine gora, prepit strahom, on urina ispuštač beše.' NASTAVIĆE SE
Radivoj Radić: Strah u poznoj Vizantiji
