Izvor: Blic, 14.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je u riznici ličnog iskustva
Šta je u riznici ličnog iskustva
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mudraci poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Ako često imate pred očima ili sa velikim intenzitetom mislite istovremeno o dve stvari, u vašoj svesti ostaće utisak o njihovoj trajnoj povezanosti. Stoga sam četvrti princip nazvao zakonom Asocijacije. Ideju slona neretko povezujemo sa idejom miša ne sledeći pritom zakon vrste (i jedno i drugo su životinje) nego nam na um pada poznata priča o tome kako se slon plaši miša. Gledano iz tog ugla radi se o primeru asocijativnog povezivanja. Isto tako, kada pomislite na naliv-pero, verovatno će vam na um pasti mastionica, a ne mast za podmazivanje osovina. Ako pomislim na krevet, pašće mi na pamet spavanje, a ne plesanje. Ako pomislim na Brazil, pašće mi na pamet kafa i čudesna reka Amazon, a ne pirinač i planinski venci Himalaja.
Treba spomenuti da asocijativno povezivanje nije samo plod razmišljanja već i osećanja. Otuda ideja slona može u nama da izazove strah ili kakvo drugo osećanje. Ponekad je zaista teško utvrditi zašto neka ideja ili osoba izaziva u nama određena osećanja i razmišljanja. Još teže je takva osećanja i razmišljanja kontrolisati. Ovo govori o tome kako četvrti 'Put misli' zadire u sferu iracionalnog sveta u kome nema mesta logici.
Svako od nas poseduje ličnu riznicu iskustava gde su pohranjena sećanja na mnoštvo ovakvih odnosa, često viđenih i već dobro znanih.
Inače, ovaj zakon između ostalog obuhvata i unapred očekivane veze među pojavama koje se predvidivo nadovezuju jedna na drugu, što se popularno naziva zakon uzroka i posledice. Kada kažemo gimnastika, pomislimo na zdravlje, prejedanje povezujemo sa lošom probavom, a rat sa siromaš- tvom. Svaki od ovih uzroka do- vodi posle izvesnog vremena do predvidivih posledica.
U vezi sa 'Putem I', valja pomenuti slučaj koji se često pogrešno tumači a to je slučaj suprotnosti. Kada se javi slučaj suprotnih ideja treba ih svakako podvesti pod istu vrstu. Naravno, to ne znači da možete suprotstaviti ideju krave ideji upijajućeg papira, niti ideju štapa za šetnju ideji kvadratnog korena iz dva. Ali zato možete suprotstaviti ideju slona ideji miša, ideju sunca ideji meseca, i slično. Iz ovoga možemo lako izvesti zaključak da suprotnostima vlada zakon vrste. Ovo je važno znati da bismo naš zadatak kontrole uma valjano obavili.
Učenik uvek treba da ima u vidu kako se neke ideje javljaju u umu kao posledice njegove osobine da poredi, to jest dolaze sa njegove logičke strane, dok se druge javljaju samo u imaginaciji, bez nekog posebnog povoda, osim što su u um bile utisnute odranije. Osobina uma da poredi povezana je sa prva tri zakona, dok imaginacija ima veze sa četvrtim.
Da biste se uverili kako navedene mentalne veze između ideja doista postoje, zamoliću vas da isprobate jedan mali preliminarni eksperiment, ali ovog puta ne na sebi, već na nekom svom prijatelju. Svom prijatelju, dakle, dva ili tri puta razgovetno i polako pročitajte sledeću listu sastavljenu od šesnaest reči. Zamolite ga da posebno obrati pažnju na njihov redosled:
Mesec, mlekara, glava, papir, krov, mleko, slava, oči, belo, čitanje, zgrada, sjaj, mačka, vrh, sunce, knjiga.
Videćete da neće moći da ponovi te reči po sećanju.
A onda mu tu istu listu pročitajte sledećim redosledom:
Mačka, mleko, mlekara, zgrada, krov, vrh, glava, oči, čitanje, knjiga, papir, belo, mesec, sunce, sjaj, slava.
Sad zamolite svog prijatelja da ponovi listu, i primetićete kako je prijatno iznenađen lakoćom kojom je uspeo da izvede ovaj mali podvig.
Ovde se nameće pitanje: zašto vaš prijatelj u prvom pokušaju nije bio u stanju da dozove u sećanje niz ideja, dok je u drugom pokušaju to učinio s lakoćom, iako su reči potpuno iste u oba niza?! Poenta je u tome što su na drugoj listi ideje poređane tako da se svaka naredna ideja nadovezuje na prethodnu jednim od četiri 'Puta misli' koje smo spomenuli. Među- tim, na prvoj listi to nije bio slučaj. Nastaviće se
Ernst Vud: Trening uma i pamćenja
