Izvor: Danas, 18.Dec.2015, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija zvanično nije u ratu
Januar 1995. Četvrta ratna zima podjednako je turobna kao i prethodne.
1995 - Godina Dejtona (1)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja "Povest o početku kraja", "S one strane snova" i "6. oktobar", preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao feljton snimljena je televizijska serija od tri epizode koja se emituje na RTV 1 nedeljom u 17.55.
Srbija zvanično nije u ratu. Na ulicama gradova i sela, pogotovo onih duž Dunava i Drine, svakodnevno se sreću muškarci u maskirnim uniformama, ponekad i naoružani. U republici ima blizu pola miliona izbeglica iz Hrvatske te Bosne i Hercegovine (BiH). Oko milion formalno zaposlenih je na takozvanim prinudnim odmorima. Većina njih, kao i oni koji nemaju nikakav posao, izdržava se radeći na crno ili preprodajući švercovanu robu na pijacama. Benzin, cigarete i mnogi prehrambeni proizvodi mogu da se kupe samo na crnom tržištu. Prosečna plata iznosi oko 280 dinara; prosečna penzija 190 dinara. Za preživljavanje četvoročlane porodice neophodne su najmanje dve i po prosečne plate.
Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), kako se zove federacija Srbije i Crne Gore, i dalje je pod međunarodnim sankcijama. Ima oko deset i po miliona stanovnika. Nije članica Ujedinjenih nacija (UN), Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) i ostalih relevantnih svetskih organizacija. Šef države je Zoran Lilić.
Za svako putovanje u inostranstvo plaća se taksa od 20 dinara. Tu dažbinu uvela je savezna vlada, kojoj je na čelu Radoje Kontić. Na sivu ekonomiju otpada 55 odsto društvenog proizvoda. Drugim rečima, više od polovine novčane mase okreće se mimo državne kontrole. Novine svakodnevno objavljuju vesti o akcijama policije i inspekcije protiv švercera i preprodavaca. One se sprovode mahom protiv onih koji se nalaze na kraju lanca - ljudi koji na pijacama ili ulicama prodaju ilegalno uvezenu robu. Oni koji uvoze i prodaju na veliko najčešće su zaštićeni. Čak i režimski dnevni list "Politika" ponekad priznaje nemoć države: "Poznato je da se granica ne može preći sa većom količinom robe a da se pri tom ne 'podmažu' carinici, Unprofor, policajci, i to ne samo oni sa ove strane granice... Sa jednom uvoznom ili izvoznom dozvolom i po deset puta se preko granice prenosi roba..."
Vekna košta pola dinara; litar mleka 80 para; šećer košta dva dinara, piletina sedam dinara, svinjetina s kostima deset, suva slanina osamnaest, kilogram kafe trideset dinara.
U Bosni i Hercegovini od novogodišnje noći traje četvoromesečno primirje. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jasuši Akaši i komandant međunarodnih mirovnih snaga za bivšu Jugoslaviju (Unprofor) britanski general Majkl Rouz prvo su potpisali završni tekst dokumenta o prekidu neprijateljstava s predsednikom Predsedništva Bosne i Hercegovine Alijom Izetbegovićem i komandantom oružanih snaga Rasimom Delićem, a zatim na Palama s predsednikom Republike Srpske (RS) Radovanom Karadžićem i komandantom njene vojske Ratkom Mladićem.
Pre sankcija, najčešći uzrok smrti bila su kardiovaskularna oboljenja; sada su to zapaljenje pluća, sepsa i zapaljenje trbušne maramice. Udvostručen je broj tako zvanih nespecifičnih infekcija. To je posledica neprestanog opadanja životnog standarda.
Televizija i zvanični mediji nastoje da pruže drugačiju sliku. Po njima, privredna aktivnost neprestano raste, međunarodna zajednica uviđa da je uvođenje sankcija bilo greška i uskoro će biti primorana da ih ukine. Čitaoci novosadskog lista "Dnevnik" u privrednoj rubrici mogu da pročitaju sledeće naslove: Bogat proizvodni asortiman, Najveća proizvodnja, Godina novih proizvoda, Tigar na svetskoj pijaci, Prehrambena industrija korak ispred, Đubriva više nego lane, Čvrst dinar - više keksa, Borba za kvalitet i rast proizvodnje. Radoje Đukić, ministar za privatno preduzetništvo, izračunao je, ne bez dosta mašte, da je standard za godinu dana povećan - čak osam puta.
Švajcarska je najbogatija zemlja na svetu: bruto nacionalni proizvod iznosi 36 hiljada dolara po stanovniku; u Americi on je za deset hiljada manji. Najsiromašniji je Mozambik sa samo osamdeset dolara godišnje na jednog žitelja.
Najbolje se živi u Ženevi, Vankuveru, Beču, Torontu i Luksemburgu. Najgore - u Moskvi, Sankt Peterburgu, Kijevu, Lagosu i Alžiru. Tabela je sačinjena na osnovu četrdesetak činilaca važnih za kvalitet života.
Najtiražniji dnevni list u Srbiji su Večernje novosti, koje se štampaju u 230 hiljada primeraka. Tiraž Politike dostiže 214 hiljada, Politike ekspres 90 hiljada. Mada većina građana živi u siromaštvu, mnogo se čitaju časopisi posvećeni estradi, parapsihologiji, vradžbinama...
Nastavlja se
