Izvor: BKTV News, 30.Nov.2017, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na "NOVOM PUTU SVILE" (KOLUMNA)
Biće to pruga koja će delom imati četiri koloseka, što će biti prva takva pruga u Srbiji.
Početak izgradnje prve deonice "brze pruge" od Beograda do Budimpešte u dužini od 34,5 kilometara od stanice Beograd Centar do Stare Pazove koja će biti izgradjena u narednih 36 meseci veoma je značajan infrastrukturni projekat za Srbiju, a globalno još jedan je deo velikog projekta ,,Novog puta svile“ koji je lansirala kineska vlada u želji da se ekonomski i infrastrukturno snažno >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << poveže sa EU.
Biće to pruga koja će delom imati četiri koloseka, što će biti prva takva pruga u Srbiji, s tim što će na dva koloseka vozovi ići brzinom od 200 kilometara u putničkom saobraćaju i na druga dva brzinom od 120 kilometara u teretnom saobraćaju.
Kako je izjavila premijerka Ana Brnabić, „brza“ pruga Beograd - Budimpešta, prvi je projekat između Kine i EU, preko Srbije. Interesantno je da je u realizaciji ovog projekta uključena i vlada Madjarske, kao članice Evropske Unije.
Početak izgradnje ove pruge konkretan je nastavak dogovora koje je Srbija postigla sa Kinom na samitu „16 + 1“ koji je ove godine održan u Budimpešti, na kojem je naša zemlja potpisala niz veoma značajnih ugovora za infrastrukturne projekte. Naime, Srbija će u saradnji sa kineskim kompanijama graditi i deonicu na koridoru 11 od Preljine do Požege, toplovod od Obrenovca (odnosno od termoelektrane „Nikola Tesla“) do Beograda, kao i fabriku za preradu otpadnih voda u Beogradu.
Ovo su projekti koji nas očekuju, a u ovoj godini su već pokrenuti neki veoma značajni infrastrukturni projekti u kojima su uključene kineske kompanije. Naime, nedavno je postavljen kamen-temeljac za izgradnju novog bloka B3 u termoelektrani Drmno kod Kostolca, ukupne snage 350 megavata što predstavlja najveću investiciju u energetskom sektoru u Srbiji i prvo je veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.
Očekivana godišnja proizvodnja je oko 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Ovaj projekat označava početak druge faza kineskog aranžmana za Kostolac koji EPS radi sa kineskom kompanijom CMEC. Druga faza vredna je oko 715 miliona dolara, a samo izgradnja termo-bloka košta 613 miliona dolara. Gradnju bloka prati i proširenje ugljenokopa Drmno. Prema planu, Blok B3 bi trebalo da bude završen do 2020. godine. Ukupno 85 odsto novca za finansiranje projekta obezbeđeno je iz dugoročnih kredita kineske Eksim banke, dok 15 odsto sredstava obezbeđuje EPS.
Projekat u Kostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je potpisan 2009-te godine. Inače u termoelektrani "Kostolac B", u okviru prve faze projekta sa kineskom stranom završene su revitalizacije blokova B1 i B2, koji sada proizvode električnu energiju ukupnom snagom od 700 megavata i izgradjeno je novo postrojenje za odsumopravanje dimnih gasova.
Prvi deo kineskog kreditnog aranžmana obuhvatao je i izgradnju značajnih infrastrukturnih objekata - pristaništa na Dunavu, koja je počela ove godine i železničke pruge u dužini od 18 kilometara za dovoz krečnjaka, odvoz gipsa i dovoz opreme. Ugovorena vrednost tog dela projekta iznosi oko 345 miliona dolara.
Svi ovi projekti predstavljaju kontinuitet prisustva kineskih kompanija na srpskom tržištu, posebno u segmentu infrastrukture. Medju najznačajnije projekte koje su kineske kompanije već realizovale u Srbiji spada sigurno veliki „Pupinov most“ preko Dunava kod Borče, a kineske kompanije takodje su angažovane na više deonica na putnom koridoru 11. Takodje, kineska kompanija Hestil (jedan od svetskih lidera u proizvodnji čelika), preuzela je najveću srpsku železaru – Železaru Smederevo, što je za srpsku ekonomiju bio jedan od najznačajnijih dogadjaja poslednjih nekoliko godina.
Na treba zaboraviti ni da je u Srbiji počelo da radi i predstavništvo „Bank of China“. U ovom trenutku Srbija i Kina imaju zajedničke projekte u vrednosti od 6 milijardi dolara. Prema nekim procenama, vrednost investicija kineskih kompanija u Srbiji mogla bi da dostigne 10 milijardi dolara. Ali tu nije kraj - kineske kompanije zainteresovane su i za koncesiju za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, kao i za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, što bi takodje bila veoma dobra ekonomska vest za Srbiju ukoliko bi se realizovala.
Činjenica da Srbija saradjuje sa Kinom u globalnom infrastrukturnom projektu „Novi put svile“ kao i u projektu saradnje Kine sa 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, predstavlja veliki podstrek za dinamičan rast ekonomije naše zemlje u narednim godinama. Očigledno je da Srbija ima veliki značaj za Kinu na njihovom "Novom putu svile“ – pre svega na koridoru od grčke luke Pirej koju su privatizovale kineske kompanije preko Balkana do zemalja EU. I na tom putu su jako važni projekti kao što je "brza pruga" od Beograda do Budimpešte, ali i završavanje ključnih saobraćajnih koridora.
Očigledno je da Kina razmišlja globalno i dugoročno, i zato ne čudi sve veće prisustvo kineskih kompanija na ovim prostorima, kao odličnoj "odskočnoj dasci" za tržišta zemalja EU. Takav pristup donosi i može doneti veoma značajne ekonomske benefite. Jer, jačanje saradnje sa tako moćnom ekonomskom silom kao što je Kina, može da ima višestruke ekonomske koristi, koji se već sada mogu videti. Ova kineska ekonomska ekspanzija u Evropi, već je počela da ,,bode oči“ pojedinim centrima moći kako u EU, tako i šire, pa se već čuju zahtevi da se ovakvi projekti u kojima učestvuje Kina, a koji se realizuju na prostoru EU, dodatno preispitaju.
Nekima čak smeta što je Kina u okviru svoje inicijative za ekonomskom saradnjom sa zemljama centralne i istočne Evrope ima čak 16 zemalja, od kojih su neke i članice EU. Svedoci smo poslednjih godina da politički razlozi, upakovani na različite načine, mogu usporiti ili čak zaustaviti pojedine infrastrukturne projekte. Setimo se samo gasovoda ,,Južni tok“ ili aktuelne priče oko izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. Ipak kineske investicije, posebno one u infrastrukturi, su veoma značajne za sve zemlje regiona, pa i one koje su članice EU. Za Srbiju ovakve investicije mogu biti motor dugoročnog održivog razvoja... na "novom putu svile".
