Izvor: BKTV News, 21.Dec.2016, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija- investiciona destinacija regiona (kolumna)
Zvanični podaci Narodne banke Srbije za prvih devet meseci ove godine, koji govore da je u našu zemlju stiglo više od 1,4 milijarde evra, i očekivanja da bi taj iznos do kraja godine mogao ponovo da dostigne 2 milijarde evra, govori u prilog tezi da ekonomske vlasti rade dobar posao na privlačenju novih investitora.
Ne treba zaboraviti da ovo nisu baš najbolja vremena za investicije, ali ovi rezultati pokazuju da je Srbija napravila dobar ambijent za investiranje, i da je >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << očigledno da nove strane investicije predstavljaju i bitan elemenat našeg privrednog rasta, koji poslednje dve godine premašuje planove i očekivanja. Najviše investicija od početka godine je stiglo iz Holandije, Austrije i Nemačke, što samo produžava tendenciju da su investitori iz EU najveći ulagači u Srbiji, još od 2000-te godine naovamo.
Statistički podaci pokazuju da investicije iz EU čine blizu 80 odsto ukupnih stranih investicija u Srbiji.
Rezultat ekonomskih reformi i investicionih podsticaja ogleda se i u činjenici da je Srbija i ove godine ostvarila značajan napredak na rang listi „Doing Business“ Svetske banke – popela se sa 54. na 47 mesto, što je svrstalo Srbiju među deset zemalja u svetu (od ukupno 189 rangiranih zemalja), koje su ostvarile najveći napredak u poboljšanju uslova za poslovanje i poslovnog ambijenta.
Treba naglasiti da se Srbija veoma brzim napredovanjem na ovoj listi približila zemljama u regionu koje su punopravne članice EU – Hrvatskoj koja je na 43. mestu, Bugarskoj koja je 39-ta i Rumuniji na 36. poziciji.
Ovaj podatak govori da Srbija konstantno unapređuje svoj ambijent za ulaganje, što privlači i nove investiture. Očekuje se dolazak švedske IKEA-e, nemačkog LIDL-a, francuski Vinci je zainteresovan za partnerstvo za beogradski aerodrome “Nikola Tesla”. U Srbiji već posluju velike strane kompanije poput Filip Morisa, BAT-a, Gaspromnjefta, FIAT-a, Lafarža, kineskog Hestila, Mišlena, korejske Jure itd.
Takođe je veoma pozitivna činjenica što je značajan deo investicija usmeren pre svega u proizvodnju odnosno industriju, i da je sve više investicija van velikih gradova, a posebno u nerazvijenim opštinama. Posebno je interesantno sve veće prisustvo investitora oko saobraćajnih koridora poput koridora 10, koji se završava, a u perspektivi i oko koridora 11 koji se intenzivno gradi. Sve to omogućava da se ubrzava proces ,,reindustrijalizacije” Srbije, u kojem se novim fabrikama i proizvodnim kapacitetima ,,menjaju,, fabrike koje nisu opstale u prethodnom period. Na ovaj način se kompenzuje veliki broj radnih mesta koje je srpska ekonomija izgubila u proteklih više od 20 godina. Tako je vidljivo i da je stopa nezaposlenosti smanjena na nivo od oko 15 odsto, a stopa privrednog rasta pokazuje da nove fabrike počinju da daju sve veći doprinos BDP-u Srbije.
Naravno, taj proces se ne može završiti ,,preko noći“. Potreban je dugoročni kontinuitet investicija, kako bi Srbija iskoristila svoje proizvodne potencijale, kvalitetnu radnu snagu, ali i prirodne resurse koje poseduje, kako u segmentu poljoprivrede, tako i u segmentu energetike, rudarstva, turizma, prerađivačke industrije itd. Dobar investicioni ambijent se strpljivo gradi i unapređuje reformskim merama koje sprovode ekonomske vlasti, i to predstavlja jedan od prioritetnih zadataka ekonomske politike u narednim godinama sa ciljem obezbeđenja dugoročno održivog privrednog rasta.
Srbija ide dobrim putem i na tom putu treba i da ostane.
