Izvor: BKTV News, 23.Feb.2018, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i dalje sa MMF-om? (IZ NAŠEG UGLA)
Međunarodni monetarni fond i zvanično je konstatovao da je Srbija veoma uspešno, čak znatno uspešnije od očekivanja, završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Fondom, koji ističe 22. februara, i da je tokom njegovog sprovođenja nadmašila mnoge od predviđenih makroekonomskih ciljeva.
Inače, trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om u vrednosti 1,32 milijarde dolara dogovoren je krajem 2014. godine kada je Srbija počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije, a formalno >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je počeo da se sprovodi od februara 2015. godine.
MMF je konstatovao da je uspešnom realizacijom trogodišnjeg aranžmana napravljen prvi, ali sigurno veoma važan korak, u izgradnje snažne i dinamične ekonomije sposobne za globalnu konkurenciju.
Šef misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf je slikovito opisao da je "Srbija uspela da se izvuče iz rupe" i da se posle višegodišnje stagnacije u vreme globalne ekonomske krize, ponovo beleži rast uz povećanje investicija i zapošljavanja. MMF takodje ističe da bi reforme trebalo produbiti kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal.
U izveštaju MMF posebno se ističu uspesi u segmentu fiskalne konsolidacije, uz posebno naglašavanje velikog uspeha što je Srbija u 2017. godini imala budžetski suficit. Takodje je pohvaljena stabilnost bankarskog sistema, smanjenje nivoa problematičnih kredita kao i smanjenje nezaposlenosti. Uz naravno osetno povećanje priliva pre svega stranih investicija. Napravljeni su i značajni pomaci u reformi javnog sektora, ali se očekuje i reforma pojedinih finansijskih institucija, pre svega banaka i osiguravajućih kuća u kojima država još ima većinski kapital.
MMF i dalje naglašava potrebu jačanja institucija, kako bi stimulisala privredni rast i podržala snaženje privatnog sektora, kao i reforme poreske administracije i javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva.
Treba naglasiti da je realizacija aktuelnog trogodišnjeg stend-baj aranžmana protekla u veoma kontruktivnoj atmosferi i saradnji izmedju Vlade Srbije i MMF-a, za razliku od nekih prethodnih aranžmana koji su bili neuspešni ili su pak raskidani, i da je takva saradnja rezultirala jednim od najuspešnijih aranžmana koje je Fond imao proteklih godina u svetu. Posle veoma uspešne realizacije ovog aranžmana sada se postavlja pitanje da li je Srbiji MMF i dalje potreban kao "savetnik" u procesu reformi, ili Srbija dalje reforme može da sprovodi sama.
Izvesno je da Srbiji nije potrebna finansijska podrška iz ovih aranžmana sa Fondom, ali se stiče utisak da bi ,,savetodavna“ funkcija MMF-a i u narednim godinama bila korisna za Srbiju, posebno u medjunarodnim okvirima i na medjunarodnim finansijskim tržištima.
U tom smislu je i izjava premijerke Ane Brnabić koja je naglasila da Srbija pregovara o novom aranžmanu sa MMF-om i da će on verovatno biti ugovoren, ali da neće biti finansijske prirode, jer Srbiji sada finansijska podrška nije potrebna. Sigurno je da je trogodišnji aranžman sa MMF-om imao veliki značaj za srpsku ekonomiju, ali i za srpsko društvo u celini. Osim fiskalne konsolidacije, treba naglasiti da je srpska ekonomija i u takvim uslovima, kada je uspostavljanja stabilnost „državne kase“, kada su se smanjivali troškovi, Vlada Srbije uspela da ostvari kontinuitet privrednog rasta, što je bilo iznenadjenje i za medjunarodne finansijske institucije, koje su više puta korigovale naviše prognozirane stope rasta za srpsku ekonomiju.
Posle dugog niza godina, u srpske finansije realno i suštinski je vraćen pojam "suficita budžeta", što je zaista decenijama bio "misaona imenica“ za srpski fiskus. Početkom ove godine, javni dug Srbije je smanjen ispod nivoa Mastrihta, odnosno 60 odsto BDP-a. Srpska ekonomija je takodje ispunila i drugi finansijski kriterijum iz Mastrihta – da budžetski deficit ne bude veći od 3 odsto BDP-a.
Treba naglasiti da je Srbija za vreme trajanja trogodišnjeg aranžmana sa Fondom znatno unapredila ambijent za investiranje, što se vidi i kroz značajan rast priliva stranih investicija, koje su u prošloj godini dostigle 2 milijarde evra. To se veoma pozitivno odrazilo i na vidljivo smanjenje stope nezaposlenosti, koja je praktično prepolovljena i koja se približava proseku EU. Pozitivna makroekonomska kretanja dovela su i do povećanja kreditnog rejtinga zemlje.
U svakom slučaju, odlični makroekonomski rezultati tokom realizacije trogodišnjeg stend-baj aranžmana stvorili su veoma dobru osnovu za nastavak strukturnih reformi srpske ekonomije, veoma važnih i za proces evrointegracije i pripreme srpske ekonomije za uključivanje na veoma zahtevno tržište EU, koje će se, svi se nadamo, zaista i dogoditi do 2025. godine, kako se sada nagoveštava u Briselu.
Kontinuitet dobrih ekonomskih rezultata, uz naravno savetodavnu ulogu MMF-a, stvoriće uslove i za održiv, dugoročan i dinamičan privredni rast, koji će stvoriti uslove i za osetan rast životnog strandarda, i za realno smanjenje ekonomskog zaostatka Srbije za drugim zemljama EU, posebno onih u okruženju, koji je nastao kao surova posledica 90-tih godina prošlog veka, raspada bivše države i sukoba na ovim prostorima, sankcija, neuspešne privatizacije i neefikasne tranzicije.
Srbija je najzad na dobrom i pravom putu ekonomskog oporavka i uspešnih ekonomskih reformi i tim putem bi trebalo da nastavi. U tom smislu konstruktivna i savetodavna podrška MMF-a bila bi itekako od koristi...
