Izvor: Blic, 10.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smicalice nemoguće majke
Smicalice nemoguće majke
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Neprihvaćene ćerke se teturaju kroz život, zastaju, ponovo se kreću, pokušavaju da se oslobode, čak i naljute, ali dospevaju samo do metaforičkih vrata. One se drže iluzije nezavisnosti, temperamentni izlivi, odseljavanje daleko od mesta detinjstva, pokušaji da se popuni osećanje praznine beskrajnim i nezadovoljavajućim brojem uspeha ili neuspeha, ali još uvek se, začudo, ne osećaju dobro u vezi sebe samih. Ne osećaju se ugodno u svojoj vlastitoj koži, zbunjene, ljute, depresivne, ogoljene a ne znaju zašto.
Te žene su povezane sa svojim majkama, preko fantazije, da će na neki način, čudom, nešto biti drugačije, odnos ili majka će se promeniti na bolje. One su emocionalna siročad, bespomoćne u nekoj vrsti čistilišta, otuđene u krivici i gnevu koje osećaju, i napuštene od socijalnog poretka koji kažnjava dete zbog nelojalnosti, ako to dete kaže: 'Dosta, ne mogu više da ulažem sebe u ovaj odnos ovakav kakav je'.
U svojoj knjizi pod naslovom 'Nepoznata žena', Alis Koler (Alice Coller), elokventno opisuje kako to izgleda biti 'stranac sam sebi':
'Ja nisam u stvari živela ovaj život koji traje 37 godina. Ja sam samo glumila da ga živim, pretvarajući se da sam živa, pokušavajući da navedem druge ljude da poveruju da sam živa. Ali mi se šala osvetila. Jer sada kada sam prestala da igram igru, nema ničega stvarnog da zauzme slobodno mesto... Pogrešila sam jer stvari koje sam postavila sebi za ciljeve, nisu bile stvari koje sam samostalno izabrala. Nije bilo stvarnog 'ja' da napravi izbor.'
Rezultat užasnih nagodbi koje dete napravi je da, kao odrasla osoba više nije u stanju da vidi svoju majku drugačije osim kao potpuno dobru ili potpuno lošu. To je zastrašujuća cena tabua o lošim majkama. I to je cena koja se prenosi sa generacije na generacije, sem ako odrasla ćerka ne odluči da zaustavi ciklus (ciklus ljutnje, okrivljavanja, lažnih nada, i serije razočarenja) u svojoj vlastitoj generaciji, sa samom sobom.
Za susret licem u lice sa tabuom o lošoj majci, potrebna je neverovatna hrabrost i spremnost na rizik; i mnogim ćerkama je potrebna situacija očaja da ih osposobi, da se konačno, suoče sa tim. Zbog hazarda socijalne i psihičke prirode mnoge nisu u stanju da to urade. Tako one postaju krajnje i tragične žrtve tabua, ciklus se nastavlja.
Ali u okviru toga je vrhunska tužna ironija: jedna žrtva tabua o lošoj majci može biti i sama majka.
Konstantno se upoređujem sa mojom ćerkom, kada sam bila njenih godina, njeno i moje iskustvo su udaljeni milione svetlosnih godina. Ja sam odrasla na maloj farmi u periodu depresije bilo nas je osmoro dece i bili smo užasno siromašni. Kada sam imala šesnaest godina, posle škole sam pomagala na farmi, a vikendima sam radila u prodavnici. Kada je moja ćerka imala šesnaest godina, ona je svoja popodneva i vikende provodila zabavljajući se sa svojim prijateljima.
Kada sam ja imala 25 godina, bila sam udata i podizala sam troje dece. Sada ona ima 25 godina i studira da postane advokat.Ona je stranac za mene. Nemam načina da se identifikujem sa mojim detetom. Ona ima stvari koje ja nikada nisam imala. Margarete (55)
Mnoge majke starije generacije su se trudile da podižu svoju decu najbolje što mogu. Ali čak ni najveći roditeljski napori nisu garancija da će dete ispasti dobro. Nepredviđeni događaji i nesrećna dešavanja mogu da razore najbolju majkaćerka vezu, detetov urođeni fizički ili mentalni hendikep, smrt bračnog druga, autobus koji se zakucao u školu, majčina onesposobljavajuća bolest.
Sama majka ne može da kontroliše nepromenljive činjenice svoje vlastite prošlosti: možda je imala samo sestre, ili bila jedino dete; ili je jedan od njene braće ili sestara bio retardiran; ili su njeni roditelji bili razvedeni; ili je baka živela sa njima; ili su bili bogati, ili su bili siromašni. NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
