Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slojevit slučaj Dafiment banke
Slučaj Dafiment banke dospeo je i pred poslanike Skupštine SRJ.
Mihal Ramač / 1994: Godina superdinara (8)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
Vlasnica propale banke Dafina Milanović izjavljuje pred članovima anketnog odbora da je novac iz njenih sefova iznošen pod pretnjama pištoljima, bombama i ubistvima. Imena će da iznese, izjavljuje, samo na zahtev suda. Po njenim rečima, štedišama je isplaćeno ukupno 900 miliona maraka. Narodna banka iznosi drugačije podatke: u Dafiment je uloženo 480 miliona maraka i 120 miliona maraka u dinarima, a isplaćeno je samo 70 miliona maraka. Nestalo je - bilo da je potrošeno u zemlji ili izneto u inostranstvo - najmanje 250 miliona maraka. Bankarka koju su mediji nazivali narodnom majkom početkom jula osuđena je na šest meseci zatvora zbog falsifikovanja službene isprave i zloupotrebe službenog položaja.
*
Velika Britanija više nije ostrvo. Kraljica Elizabeta Druga i francuski predsednik Fransoa Miteran 6. maja svečano su otvorili tunel ispod Lamanša. Englezi i Francuzi ponosno ističu da je to jedan od najvećih graditeljskih poduhvata XX veka i simbol ujedinjene Evrope. Tunel je dugačak 50 kilometara. Radovi su počeli 1988, koštali su oko 15 milijardi dolara. Ispod mora se putuje 35 minuta. Putovanje vozom između Pariza i Londona traje nešto manje od dva i po sata.
Jedna epoha zauvek je završena i u Južnoafričkoj Republici. Održani su prvi slobodni izbori. Afrički nacionalni kongres dobio je 60 odsto glasova. Parlament je 9. maja jednoglasno izabrao za predsednika države Nelsona Mandelu. Krajem meseca Savet bezbednosti ukinuo je sankcije koje su protiv te zemlje uvedene zbog aparthejda 1977. godine.
Učvršćuje se mir na Bliskom istoku. Izraelski premijer Jicak Rabin i palestinski lider Jaser Arafat potpisali su 4. maja u Kairu dokument o početku primene ograničene autonomije u Gazi i Jerihonu. Arafat ističe da je to početak stvaranja države. Rabin govori da je osiguran mir sa svim arapskim susedima. Izraelske trupe, posle 27 godina okupacije, napuštaju Gazu i Jerihon.
Proširuje se porodica ujedinjenih evropskih naroda. Evropski parlament odlučio je da se dvanaestorici od 1. januara iduće godine pridruže još četiri zemlje: Austrija, Švedska, Norveška i Finska. Pridružile su se samo tri, pošto se većina građana Norveške na referendumu kasnije te godine izjasnila protiv ulaska u Uniju.
Na izborima u Italiji ubedljivo su pobedile partije desnice. Za predsednika 53. posleratne vlade izabran je Silvio Beruskoni, lider partije Forca Italija (Napred, Italijo). On je vlasnik tri nacionalna televizijska kanala, fudbalskog kluba Milan, lanca samoposluga, investicionih fondova, izdavačke kuće... Berluskoni za ministre postavlja ljude zaposlene u svojim firmama. Uskoro preuzima i kontrolu nad državnom televizijom. Zapadni saveznici uznemireni su zbog prevelike koncentracije moći u rukama jedne ličnosti - i to kontroverznog biznismena sklonog skandalima svake vrste.
Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, posle dvadesetogodišnjeg izgnanstva otputovao je 25. maja iz SAD. Proteran je iz SSSR-a, vraća se u Rusiju. U Vladivostoku ga je dočekalo oko hiljadu ljudi. Do Moskve će putovati vozom, zadržavajući se kraće ili duže u mnogim mestima kako bi upoznao otadžbinu. Pošto su njegove knjige dugo bile zabranjene, većina sunarodnika nije čula za njega niti je čitala njegova dela. Isto važi i za njega: on ne poznaje i ne razume zemlju i društvo u koje se vratio. Deo javnosti zamera mu što putuje i ponaša se u stilu ruskih careva i što govori s pozicija komunističko-nacionalističke opozicije.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) dodelio je Solženjicinu Orden Svetog Save. U obrazloženju se kaže kako je on „Bogom izabrani svedok kroz koga su progovorili milioni nevinih žrtava sovjetskog Gulaga... Prozreo je ne samo nečoveštvo sovjetskog totalitarizma, nego i totalitarnu prirodu modernog zapadnog potrošačkog društva i njegovog svetskog poretka... Odlikovanje se daje proroku čije se proročanstvo obistinilo već za njegova života...“ Mile Martić pozvao je Solženjicina da dođe u Krajinu „kako bi svojim prisustvom pokrenuo mirovni proces i obeshrabrio brojne i moćne ratne i genocidne podstrekače“. Zadružni savez Jugoslavije pozvao ga je na svečano obeležavanje 100-godišnjice zadrugarstva u Srbiji, „pošto je poznato da je Solženjicin u jednom govoru pomenuo srpsko zadrugarstvo kao uzorno organizovanje života na selu“. Krajem oktobra Solženjicin će biti primljen za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Nastavlja se
