Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Milošević gubi živce
Nakon dvodnevnog razmatranja mirovnog plana iza zatvorenih vrata, Skupština Republike Srpske odložila je objavljivanje odgovora, kako za njega ne bi pre vremena saznale vlasti u Sarajevu.
Mihal Ramač 1994: Godina superdinara 16
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
Milošević gubi živce. Pošto se celu noć - uz obilne količine jela i pića, kao i uvek - svađao s Karadžićem, Krajišnikom, Koljevićem i ostalima, on im je, kako svedoči Momir Bulatović, rekao: „Pa dobro, ako nećete da razgovaramo ovako, razgovaraćemo preko novina“. U nedelju 31. jula on im je sa prve stranice Politike poručio: „Niko nema pravo da u ime srpskog naroda odbije mir. U ovom trenutku treba više hrabrosti i moralne snage da se odluči o miru nego da se odluči o ratu koji traje. U interesu celog srpskog naroda i svih građana RS, RSK i SR Jugoslavije treba se opredeliti za mir. Republike Srpske ne bi bilo bez neizmerne solidarnosti SRJ. Rukovodstvo RS je avanturističko“. Predsednik Srbije kaže ono što su razumni ljudi znali i pre početka rata. Kao i većinu odluka, i ovu je doneo na prečac, mimo državnih organa. Njegove pristalice su zapanjene zaokretom. Savezna vlast i ovom prilikom može samo da poslušno sprovodi Miloševićeve naredbe.
Neki strani analitičari smatraju da predsednik Srbije ne misli ozbiljno, već pravi predstavu za javnost, pošto mu je Zapad zapretio dodatnim sankcijama. Ima i onih koji tvrde da je ratni lobi u Srbiji jači od Miloševića. Moskva saopštava da je zamrznula sve kontakte sa bosanskim Srbima.
Zoran Đinđić izjašnjava se protiv pritisaka na bosanske Srbe. Koštunica takođe. Vuk Drašković je na drugoj strani: „Moramo se osloboditi apostola nacionalne propasti. Samo ludi ljudi mogu propovedati da ne mogu živeti zajedno oni koji moraju živeti zajedno“. On dodaje: „Miloševića je samo golema muka naterala da, posle četiri godine njegovog besmislenog i fatalnog rata, zamahne maslinovom grančicom mira i pri tom kao svoje izgovori mnoge stavove Srpskog pokreta obnove“.
Vlada SRJ donosi odluku o prekidu ekonomskih i političkih odnosa sa Republikom Srpskom. Granica na Drini zatvara se za sve robe izuzev hrane, odeće i lekova. Milošević još jednom upozorava bosanske Srbe: „Njihova odluka da odbiju mir ni po jednom kriterijumu istine i pravde ne može biti u interesu naroda, već samo može biti u interesu ratnih profitera i u interesu onih ljudi čija je savest nečista, koji se boje dolaska mira, u kome će sva nedela isplivati na površinu. Srpski narod u RS dovodi se u položaj da životima svojih najboljih sinova, koji se herojski bore, plaća sulude političke ambicije i pohlepu svog rukovodstva - a oni koji stvarno odlučuju nemaju sinove na frontu“.
Skupština RS piše vladi u Beogradu: „Ne možemo reći da nas je vaše pismo obradovalo. Štaviše, uvredilo nas je i rastužilo. Molimo se Bogu da to pismo ne proizvede nikakve posledice, kako bi iščezlo iz pamćenja i istorije srpskog naroda, jer takvo pismo ne pišu ni maćehe, a kamo li majke“...
Vojislav Šešelj izjavljuje za Studio B: „Miloševića je zahvatila panika, poslednjih dana pije po tri-četiri flaše viskija dnevno, ne komunicira ni s kim iz svoje stranke, sva pisma piše njegova supruga“.
Savezna vlada tvrdi da je rukovodstvo RS odbijanjem mira izvršilo „najteži akt protiv SR Jugoslavije, srpskog i crnogorskog naroda i svih građana koji žive na ovim prostorima“. Jugoslavija je, kaže se u saopštenju, do sada dala Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini 4,73 milijarde dolara. Ove godine planirano je gotovo pola milijarde. Umesto da budu zahvalni, Karadžić i njegova ekipa navlače Jugoslaviji na vrat nove nevolje.
Nastavlja se
