Izvor: Danas, 15.Sep.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike državne propagande
Okolnosti smaknuća Branislava Matića Belog 3. avgusta 1991. godine predstavljale su najavu najsurovijeg poglavlja s kojim će se Srbija suočiti u naredne dve decenije.
Matićevo ubistvo je u tom trenutku po svemu bilo specifično. Počinjeno je u maniru koji će izrasti u svojevrsni zaštitni znak decenije koja sledi: iz dobro pripremljene zasede, uz dobro organizovanu logistiku i podršku, iz automatskog oružja kojeg na ulicama do tada nije bilo. Istovetan rukopis čitaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se ubuduće u svim likvidacijama tridesetak veoma moćnih kriminalaca, od kojih je većina godinama ranije predstavljala okosnicu akcija Savezne državne bezbednosti prema političkim emigrantima u inostranstvu. Nije se o tome puno govorilo. Ni dvadeset godina kasnije ta tema ne pobuđuje posebno interesovanje.
Puno je razloga zbog kojih je deo javnosti u krnjoj Jugoslaviji, od koje su se tada u ratovima odvajale Hrvatska i BiH, a Srbija odbijala da prizna svoje učešće u sukobima, ubistvo Belog kvalifikovala kao političku likvidaciju. Takvo uverenje utemeljilo se u meri u kojoj su sve ostale pretpostavke bile neuverljive. Poslednjih godina života Matić je postao politički veoma angažovan, uveren da svom narodu i državi može i mora da pomogne. Svojevremeno veliki simpatizer srpskog predsednika Slobodana Miloševića, u čiju čast je štampao i novogodišnje kalendare s njegovim likom, vremenom je postao ubeđeni opozicionar, odlučivši da u oživljavanje, kako se to govorilo - zapostavljenog srpstva, uloži sopstveni kapital. Upravo je prestrojavanje na suprotnu stranu bio najuočljiviji motiv za njegovo uklanjanje. Kao jedan od finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove i najbliži prijatelj Đorđa Božovića Giške, koji je u trenu mogao da okupi i povede stotine mladića za sobom, Matić je predstavljao potencijalnu pretnju kakvu je bilo rizično tolerisati.
Beli je usmrćen ispred svoje kuće na Voždovcu rafalnom paljbom iz automatskih pušaka dvojice ili trojice napadača. Čak ni ta okolnost nije pouzdano utvrđena. Tog dana u Topoli je održan skup Srpske garde na kojem se okupilo oko 7.000 nesuđenih dobrovoljaca, po svim obeležjima i zamislima - prve srpske vojske nakon Drugog svetskog rata. Uz Matića, koji je bio zadužen za materijalno opskrbljivanje garde, paradi nove vojne formacije prisustvovali su njen komandant Đorđe Božović Giška i, tada tek dvadesetogodišnji, Aleksandar Knežević Knele, koji je već stasavao u ikonu svoje generacije. Kneletov otac Dušan ispričao je da su po povratku iz Topole svi zajedno svratili do njega, s namerom da potom odu do Matićeve kuće. U međuvremenu su se, ipak, razdvojili. Nepunih pola časa kasnije Beli je ubijen. Dušan Knežević je siguran da je zamka za Belog bila stupica za svu trojicu. Sticaj okolnosti je hteo da tom prilikom Giška i Knele prežive.
Došavši pred kuću Beli je sačekao da iz automobila izađu njegova supruga, komšinica s dvoje dece i Giškina devojka. Zatim je i sam izašao. Čuvši pucnje stigao je tek da vikne "Lezite!" Nakon ispaljenih rafala ubice su uskočile u beli "mercedes" bez registarskih tablica i pobegle. Na mestu ubistva pronađeno je 27 čaura.
Činjenice da je ubistvo usledilo po povratku sa skupa u Topoli, da su Beli i njegovi prijatelji praćeni sve vreme i da su ubice pedantno planirale zasedu, ostavile su malo prostora za tezu o namirivanju mafijaških računa. Do tada su se u Beogradu dogodila samo dva ubistva koja su s razlogom imala epitet mafijaških. Prvo je ubistvo Ranka Rubežića 1985. godine koje je policijski brzo rešeno, a napadači, dotadašnji Rubežićevi bliski saradnici koji su se okrenuli protiv njega, uhapšeni i osuđeni.
Nastavlja se
Knjiga "Vidimo se u čitulji - 20 godina posle" autora Vojislava Tufegdžića predstavlja hirurški preciznu analizu naizgled neobjašnjivog fenomena da svi vidimo kriminalce oko nas, a da istovremeno njih niko ne hapsi. Čitalac ima priliku da učestvuje u skoro savršenom krimiću. U ovoj knjizi ima svega - oružja, droge, kriminalaca, političara. Pominje se i dosta informacija koje do sada nisu bile poznate javnosti, kazao je Petrović i naglasio deo knjige u kojem se opisuje kako je Željko Ražnatović Arkan stekao bogatstvo. Uz dozvolu autora objavljujemo najzanimljivije delove knjige koja se po ceni od 449 dinara može naći u svim bolje snabdevenim knjižarama
