Izvor: Blic, 16.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepa poslušnost vas uvek ugrožava
Slepa poslušnost vas uvek ugrožava
Treba li nam psihoterapeut? Većina će odgovoriti: 'Ne! Daleko bilo'. To je predrasuda. Ma koliko dobro psihički funkcionisali - ima li toga uopšte - rad na sebi, na sopstvenim osećanjima, mislima, ponašanju nikome ne bi bio suvišan. Ali mnogi imaju otpor da to shvate jer zaziru od psihologa i psihijatara. Knjiga'Psihoterapijski lavirint' psihoterapeuta Tatjane Šešum (011/344-0110; 063/606-412) razjašnjava mnoge peripetije oko naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoprocene mentalnog zdravlja, tradicionalnog otpora ljudi prema psihoterapiji. Na osnovu iskustva najboljih svetskih psihoterapeuta i psihologa Šešum ne objašnjava samo kako da pronađemo pravog psihoterapeuta i zaštitimo sebe od zloupotrebe i neznanja u psihoterapijskim savetovalištima, već podjednaku pažnju posvećuje pitanju kako možemo saznati novo i nepoznato o sebi i sami rešiti neke svoje probleme.
Smatram da je bitno da razmislite i odlučite da li biste želeli terapeuta istog ili suprotnog pola. Nekim ljudima je to jako bitno dok drugi nemaju jasne preferencije tog tipa.
Zatim, mislim da je korisno razmisliti i o tome koliko ste u mogućnosti da potrošite za terapiju u trenutku kada ste se odlučili da je potražite. Ako biste terapiju plaćali iz svojih redovnih mesečnih primanja pretpostavite da bi idealno bilo da imate najmanje 3/4 razgovora mesečno i procenite koliko novca mesečno za to možete da izdvojite. Drugi način je da procenite koliko je po Vašem mišljenju u redu plaćati tu vrstu stručne pomoći u odnosu na cene drugih vrsta sličnih usluga koje ste koristili i da potražite terapeuta čiji cenovnik se poklapa sa Vašim procenama.
Evo nekih ideja šta biste sve trebalo da pitate svog potencijalnog terapeuta u tom prvom telefonskom kontaktu:
Pitajte ga da li ima pet minuta da sa Vama popriča o terapiji. Ako trenutno nije u mogućnosti da Vam izađe u susret pitajte ga kada bi bilo najzgodnije da ga ponovo nazovete. Zatim ga pitajte da li primaju nove klijente i kada je njihov prvi slobodan termin. Ako je u pitanju jako zauzet terapeut i termin koji vam je ponudio zahteva više čekanja nego što ste vi u tom trenutku spremni da ispoštujete pitajte ga da li bi vam možda preporučio nekog svog kolegu koji bi bio u stanju da vas brže primi.
Takođe je važno pitati ga da li je specijalizovan za neku vrstu problema ili klijentele. Koju vrstu terapije radi? Da li pored individualne terapije nudi i neke vidove grupne i koje? Koliko godina već radi u privatnoj praksi i uopšte u struci? Da li bi bio spreman da pročita vašu istoriju pre nego što dođete na prvu seansu? Koliko dugo traju razgovori i u kom vremenskom intervalu ih obično zakazuju i naravno, koja je cena njegovih usluga? Takođe ga možete pitati i da li praktikuje tzv. skalu spuštenih cena, i na kojim kriterijumima je skala bazirana (neki terapeuti daju popust na punu cenu svojih usluga u zavisnosti od toga da li je klijent zaposlen, student ili u trenutnim materijalnim poteškoćama). Recite terapeutu da biste želeli da razgovarate sa još nekim terapeutom pre nego što donesete odluku i da ćete ga zvati ako odlučite da želite da zakažete. Dajte sebi malo vremena da razmislite i sredite svoje utiske iz telefonskih razgovora. Zatim izaberite jednog od njih i zakažite termin. Prvi razgovor će vam dalje biti kriterijum od koga će zavisiti da li ćete želeti da nastavite dalje da radite sa tim terapeutom.
Sugestije za razmišljanje nakon prvog razgovora. Razmilite o tome kako ste se osećali? Da li je terapeut bio otvoren na način na koji ste mu vi predstavili svoje probleme? Da li smatrate da biste bili u stanju da ostvarite vezu punu poverenja sa njim? Da li vam je celokupna atmosfera koju ste osetili u ordinaciji odgovarala? Da li ste imali doživaljaj da vas je terapeut razumeo i odgovarajuće reagovao na vaše emocije? Da li se ponašao profesionalno? Da li vam je ispričao o tome kako bi terapija trebala da izgleda i da li ste bili u stanju da zajednički postavite neke terapijske ciljeve?
Takodje postoje i neke stvari na koje treba da obratite pažnju.
Ako smatrate da terapeut postavlja terapijske ciljeve umesto vas a ne zajedno sa vama, toga se trebate čuvati. Povremeno, neki terapeuti će uneti svoje nerazrešene konflikte ili probleme u terapijski razgovor sa vama. Potrebno je u tim situacijama to prepoznati i suočiti svog terapeuta sa tim. Na primer, ako ste pomenuli da ste nesrećni u braku ali ste istovremeno jasno stavili do znanja da ste na terapiju došli da biste se oslobodili svog straha od javnih nastupa a terapeut vam saopšti da morate da radite na svom braku, prvo i pre svega, onda je on terapeut koga trebate izbegavati.
Takođe nikada nemojte dozvoliti svom terapeutu da vas ubedi da uradite bilo šta protivno vašim moralnim normama i vrednosnom sistemu. Morate neprestano imati na umu da su terapeuti moćni autoriteti i da je svaka šnosti potencijalno ugrožavajuća. Kao i kod svake vrste moći uvek postoji tendencija da se moć zloupotrebi i zato treba biti senzitivan na takva ponašanja. Ne treba da idealizujemo ni jednu profesiju pa ni terapeutsku jer svuda postoje ljudi-stručnjaci koji će zloupotrebiti moć. To možete prepoznati između ostalog i po verbalizaciji tipa 'Ja znam šta je najbolje za tebe'. Dakle, zapamtite, nemojte raditi ništa protivno svojim moralnim i vrednosnim principima.
Nastaviće se...
