Izvor: Blic, 12.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škrto vreme, škrte emocije
Škrto vreme, škrte emocije
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Martina majka je odrasla u predratnoj Austriji, i bila je vaspitana u duhu uštirkanog socijalnog protokola, guvernanti i strogih pravila ponašanja.
Marta je odrasla u duhu demonstracija protiv vijetnamskog rata, seksa, droge i rokenrola. Ona kaže:
'Moja majka je želela da živim u skladu sa njenim poreklom tako što ću se udati za osobu iz fine porodice i plemenitog porekla. Želela je da ja budem savršen model onoga što je ona bila. Umesto toga, ja sam se udala za momka koji nikada nije završio srednju školu. To je bilo najgore što sam mogla da uradim. Ona još uvek tuguje nad tom činjenicom.'
Čak i kada je porodica asimilovana, kulturne oznake prošlosti se vuku kroz generacije. Prijatelji, koji na fakultetu predaje o kulturnim i etničkim razlikama među ljudima, mi je na tu temu ispričao sledeće:
'Na jednom predavanju jedan student je prokomentarisao: 'Ja mislim da je ta priča o etničkim razlikama bez veze'. Ja sam odgovorio: 'U redu. Hajde da to proverimo. Koliko često zovete telefonom svoje roditelje?' Jedna grupa je rekla: 'Savke nedelje', a druga. 'Svakih nekoliko meseci'. Pitao sam: 'Ko je od Vas italijanskog ili jevrejskog porekla?' većina njih su bili studenti koji su zvali svoje roditelje svake nedelje. Tada sam upitao drugu grupu: 'Koliko Vas su Amerikanci protestantskog porekla?' Većina u toj grupi je roditelje zvala svaki par meseci.
Istorijski jaz. Istorijski jaz koji deli majke i ćerke uključuje i stavove prema podizanju dece. Mera na osnovu koje se majka procenjuje je, u velikoj meri, mera njenog vremena.
Kao što postoji moda u oblačenju, takođe postoji moda i u materinstvu. Teško onim majkama koje odstupaju od toga.
Većina dece ovog perioda je trebalo da bude odgajana sa vojnom, preciznošću: ishrana i navikavanje na nošu, je trebalo da prati precizan raspored. Disciplina i emocionalno uzdržavanje su bile vrhovne oznake dobro vaspitanog deteta.
Ako majkama nije bilo dozvoljeno da pokažu ljubav prema svojoj deci, polovina te dece su danas majke mladih žena kako su ta deca mogla da poveruju da su majke pune brige i ljubavi? I šta se dešavalo ako su i same majke žudele za naklonošću? One bi posramljeno isključivale i sebe i svoju decu i zadržavale bi svoja osećanja za sebe, a ona bi bledela kao ljubavna pisma na nekom tavanu.
Ne može se poverovati da su sve majke sledile 'dobij' savet doktora Votsona. Neke žene su ga ignorisale i oslanjale se, umesto njega, na svoje vlastite emocionalne instikte i zdrav razum. Ali s obzirom da žene nisu bile ohrabrivane da to urade, one koje su to uradile su bile neobične u svojoj materinskoj sigurnosti i nezavisnosti. Kada su mlade devojke, odrasle na toj rigidnosti, i same postale majke njihovo materinstvo je bilo veoma različito. Vreme posle drugog svetskog rata je karakterisalo učenje vezano za podizanje dece koje je bilo u direktnoj suprotnosti sa gore navedenim otišlo se do potpune permisivnost. Zemlja se, susrećući se za izuzetno visokom stopom rađanja i posleratnim bogatstvom, revoltirano okrenula od strogosti ere doktora Votsona i umesto toga prihvatila nežnije, senzibilnije učenje Doktora Bendžemina Spoka (Benjamin Spock). Generacija odrasla u škrtoj eri depresije, i takođe škrtih emocija je obradovano pozdravila novu permisivnost, kako za sebe, tako i za svoju decu. Ali te majke, 40-ih i 50-ih godina svog veka čije materinstvo je oslikavalo paralelne poruke Votsonove rigidnosti i Spokove fleksibilnosti nisu zaboravile svoja vlastita detinjstva. Mora da im je izgledalo nezamislivo da će proizvesti decu koja će jednog dana biti nazvana 'Ja generacija'. Kao što su one bile učene da poštuju starije, ništa manje nisu očekivale od svoje dece. Za majke 'bebi bum' generacije je otkriće, da su degradirane suptilno ili otvoreno zbog toga što su svoju decu stavile na prvo mesto, imalo obeležje dečije pobune i izdaje. Posebno ako je ta degradacija došla od strane ćerke. Za njih je to izgledalo kao poništavanje svega u šta su bile učene da veruju i što su smatrale svetijim hranjenje, čišćenje, kuvanje, briga o detetu i suprugu, žrtvovanje svojih vlastitih ambicija i potreba.
Kako je takva majka mogla da izbegne sledeć razmišljanje: 'Da li je ovo zahvalnost, koju treba da dobijem. Radila sam onako kako mi je rečeno, kako je moja majka radila, kako je njena majka pre nje radila to znači da moja ćerka odbacuje svoje nasledstvo.
Onda nije čudo da majke i ćerke jedna drugu doživljavaju kao strance jedna je podignuta na emocionalnoj i finansijskoj škrtosti, druga na izborima i bogatstvu. Svaka od njih je građanin svog vlastitog, veoma različitog, konteksta detinjstva. I svaka od njih pokušava da razume poruke druge strane. KRAJ
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
