Izvor: Danas, 03.Dec.2015, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sklonost ka popustljivosti
Čitavog svog života Čerčil je iskazivao dobroćudnu nezainteresovanost prema seksualnoj orijentaciji ljudi (sasvim izvesno je morao znati da je Edi Marš bio homoseksualac), i pokušavao je da ograniči zatvorske kazne za radnje koje su u to vreme bile kriminalizovane
Kada mu je rečeno da je jedan čovek osuđen na deset godina zatvorske kazne zbog praktikovanja sodomije, pisao je zvaničnicima: "Zatvorenik je već odslužio dve zastrašujuće kazne od sedam godina u zatvoru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jednu zbog krađe soka od limete, a drugu zbog krađe jabuka. Nije nemoguće da je stekao te neprirodne navike u zatvoru." Ova epizoda pokazuje njegovu prirodnu sklonost ka popustljivosti - kao i varvarsku prirodu pravde u edvardijanskoj Engleskoj.
Kada bi torijevci govorili da je previše blag prema mladim kriminalcima, on bi čak i odigrao na anti-Bulingdon kartu (Bulingdon klub (eng. Bullingdon Club) je ekskluzivni nezvanični muški studentski večernji klub univerziteta Oksford, poznat po svojim bogatim članovima, luksuznim banketima i burnim ritualima, poput vandalizovanja restorana. Pretpostavlja se da je osnovan oko 1780. godine kao sportski klub, posvećen kriketu i konjičkim trkama, ali su ubrzo klupske večere postale primarna aktivnost. Članstvo u klubu je skupo, zahteva nošenje ručno šivene uniforme, redovnu organizaciju gurmanskih večera i tradiciju plaćanja nadoknade za prouzrokovanu štetu na licu mesta. Nedavno je objavljen podatak da su mnogi visoki politički zvaničnici bivši članovi kluba, poput premijera Dejvida Kamerona, ministra finansija Džordža Ozborna i samog gradonačelnika Londona, Borisa DŽonsona ).
Torijevski desničar po imenu lord Vinterton ga je napao u Donjem domu zbog odbijanja da prihvati zatvorske kazne za neke od mladih prestupnika, tako da mu je Čerčil odgovorio: "Želeo sam da usmerim pažnju naše zemlje... na opaku činjenicu da 7.000 mladića iz siromašnih staleža svake godine završi u tamnici zbog prekršaja koje, ako bi ih uvaženi lord počinio na koledžu, ne bi doživeo zbog toga ni najmanju neprijatnost." Shvatate da su neki poslanici proključali na ideju da su njihove univerzitetske zabave natopljene šampanjcem stavljene u isti koš sa kriminalom - i to od strane nekoga ko nije ni bio na univerzitetu, a kamoli imao čast da bude "Buler". Naravno, većina razumnih ljudi bi se u potpunosti složila sa Čerčilom.
Moderni laburisti su ga žestoko oklevetali kada je u pitanju njegov obračun sa štrajkovima i nemirima pre Prvog svetskog rata. Laburistički premijer Džim Kalahan izjavio je 1978. da porodica Čerčil gaji "vendetu" protiv rudara iz Tonipendija. Čak je i posle toliko godina, 2010. savet u južnom Velsu pokušao da spreči da lokalna vojna baza dobije ime po njemu; još postoje i poslanici laburisti koji će vam reći da je 1910. godine Čerčil brutalno poslao vojsku protiv nenaoružanih radnika. Sve su to budalaštine.
Dokumenti pokazuju da su se trupe u Tonipendiju ponašale uzdržano. U stvari, torijevci su napali Čerčila da je previše mekan i jer je držao trupe u rezervi. Istina je da je poslao trupe da bi zaustavio divljanje dokera kroz Liverpul 1911, i istina je da je vojska koristila oružje. Međutim, razaranje koje su prouzrokovali bilo je ogromno; i situacija je morala biti stavljena pod kontrolu, a Čerčilove lične simpatije su bile na strani štrajkača - kao što su bile i na strani rudara u Tonipendiju. "Oni su veoma siromašni, strašno malo plaćeni, a sada su na ivici gladi", rekao je. Kada su dokeri štrajkovali u Londonu rekao je kralju da imaju "prave razloge da se žale i da veliki dodatak na njihove plate koji su obezbedili mora da bude upotrebljen za unapređenje zdravlja i zadovoljstva nepravedno opterećene radničke klase, koja obavlja vitalne funkcije u našoj civilizaciji."
Mnogo puta je iskazao svoje neslaganje sa vladajućom klasom i razumevanje za sindikate. Dok je bio ministar za naoružanje 1917. suočio se sa štrajkom oružara u Klajdu - tako da ih je pozvao na čaj i kolače u svoje ministarstvo. Rešio je to tako što im je odobrio povećanje od 12 procenata. Predložio je Zakon o municiji da bi ublažio njihove proteste, a tada je i rekao da "ni jedan radnik ne sme biti kažnjen zbog članstva u sindikatu ili zbog toga što je učestvovao u trgovinskom sporu".
Nastavlja se
