Izvor: Blic, 02.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Severna Koreja, žrtveno jagnje Vašington
Severna Koreja, žrtveno jagnje Vašington
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drži rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Poput čuvenog kineskog satelita iz 1970, koji je emitovao u svemir maoističku himnu 'Istok je crven', Radio Pjongjang objavio je da je njihov satelit emitovao 'Pesmu generala Il Sunga' i 'Pesmu generala Kim Džong Ila', koje su označili 'besmrtnim revolucionarnim himnama'. Satelit je izgleda bio u kvaru, pošto niko nikada nije snimio ove melodije.
Oktobra 2000, odgovarajući na obnovljene pokušaje SAD i njenih regionalnih saveznika da reše pitanje Severne Koreje, predsedavajući Kim Džong Il poslao je u Ameriku specijalnog izaslanika radi pregovora. Izaslanik, vice-maršal Severne Koreje, Jo Mjong Rok, prvi potpredsednik Komiteta za narodnu odbranu, i njegove američke kolege potpisali su zajedničko zvanično saopštenje 'u kome su dve strane izjavile da nijedna vlada neće imati neprijateljske namere prema onoj drugoj i potvrdile posvećenost obeju vlada da u budućnosti sav napor ulože u izgradnju novog odnosa oslobođenog neprijateljstava iz prošlosti', sudeći prema veb sajtu Stejt departmenta koji se tiče Severne Koreje, a koji je tog meseca ažuriran.
Nešto više od godinu dana kasnije, pod novim predsednikom koji je tražio oslonac u događajima posle 11. septembra, zemlja Severna Koreja je priključena Iranu i Iraku kao jedna od tri države koje se spremaju da pruže pomoć teroristima u planovima da unište SAD. U isto vreme, Kina je nastavila da proizvodi i prodaje rakete Iranu i Pakistanu, uprkos potpisanim sporazumima u kojima je obećala da će prestati s tom praksom. I Kina je proizvodila biološko oružje, nešto za šta Severna Koreja nikada nije okrivljena, pa opet Kina nije svrstana među članice osovine zla.
Povrh svega, u Severnoj Koreji ne bi uopšte ni bilo komunista da je SAD nisu stvorile 1945. godine. To je slaba nacija, iza svog vremena (2002. trebalo je da dobije svoj prvi ograničeni broj mobilnih telefona i Internet službi). Pa otkud onda strah i neprijateljstvo? Za Čalmersa Džonsona, stvar je jednostavna.
'Iako je i dalje reč o malom, propalom komunističkom režimu čiji ljudi umiru od gladi i nemaju nafte, Severna Koreja je žrtveno jagnje za nebrojeno mnogo interesa Vašingtona. Ako vojsci treba posthladnoratovski protivnik da bi opravdala svoje postojanje, Severna Koreja manje je rizična od Kine. Političari prikupljaju stranačke poene tvrdeći da su ostali 'mekani' u odbrani zemlje od 'podlih režima'. A oružani lobi imao je direktan interes da svoje proizvode prodaje svim živim nacijama u istočnoj Aziji, bez obzira na njhove političke orijentacije.
SAD su, zvanično, u ovu regiju isporučile vojnu opremu i oružje u ukupnoj vrednosti od 42.171.789.000 dolara, prema podacima Saveza američkih naučnika.13 Od te sume, 7,2 milijarde otišlo je u Južnu Koreju, a 10,6 milijardi u Japan. Najveći kupac bio je Tajvan sa 14,6 milijardi; druge države u regiji bile su i Australija sa 3,6 milijardi, Taijland sa 2,3 milijarde i Singapur sa 1,8 milijardi dolara. Kina, neprijatelj Tajvana i snabdevač raketama Irana i Pakistana, u istom periodu preuzela je američko oružje u vrednosti od 44,3 miliona dolara. Severna Koreja nije primila ništa, ostajući i dalje neiskorišćeno tržište za američke proizvođače naoružanja.
Nastaviće se...
