Izvor: Blic, 18.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senka i hlad nisu sigurna zaštita
Senka i hlad nisu sigurna zaštita
'UV zračenje - izvori, osobine, efekti i zaštita', prva je domaća knjiga koja obuhvata fizičke, ekološke, medicinske i kozmetološke aspekte sunčevog zračenja. Plod je interdisciplinarne naučne saradnje i podrške Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Uprave za zaštitu životne okoline Republičkog ministarstva zdravlja. Za prvu generaciju studenata PMF koji će dogodine proučavati UV zračenje, knjiga će biti osnovni udžbenik. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Autori su dr Zoran Mijatović, vanredni profesor PMF NS, stručnjak za optičku spektroskopiju plazme; dr Ljiljana Čonkić, red. prof. PMF NS, stručnjak za zaštitu čovekove okoline i Sekretar istoimenog resora SAP Vojvodine, i mr Suzana Miljković, rukovodilac laboratorije Instituta 'Galenika a.d.'. Upravo objavljena knjiga može se kupiti u skriptarnici PMF NS, ili naručiti od izdavača - PMF, Institut za fiziku, Trg Dositeja Obradovića 4, 21.000 Novi Sad.
Eksperti smatraju da se u četiri od pet slučajeva pojave raka kože može izbeći primenom odgovarajućih mera zaštite od UV zračenja. Koža se najbolje štiti odećom. Međutim tokom toplih dana treba voditi računa da ta odeća bude laka da se ne bi izazvao toplotni udar, jer visok intenzitet UV zračenja leti obično prate i visoke temperature. Senka je takođe dobar vid zaštite od zračenja, ali pri tom treba imati u vidu da ona ne pruža potpunu zaštitu. Tokom leta, šeširi sa širokim obodom, majice i pantalone, pružaju dobru zaštitu. Šeširi štite oči, uši, lice i vrat. Neka vrsta odeće propušta UV zračenje i u tom slučaju ona bi na sebi morala imati takvu oznaku. Delovi kože koji nisu pokriveni odećom treba da se zaštite primenom zaštitnih preparata od UV zračenja, koji sadrže supstance koje apsorbuju UV zračenje u UV-A i UV-B oblasti. Prilikom prvog izlaganja Sunčevom zračenju preporučuje se korišćenje preparata sa velikim faktorom zaštite, 20 i više. Izuzetna pažnja se pri tom mora pokloniti merama zaštite ukoliko su u pitanju bebe i mala deca.
Pravilna upotreba zaštitnih preparata podrazumeva odabir odgovarajućeg zaštitnog faktora za dati tip kože i korišćenje preparata u dovoljnoj količini i dovoljno često. Prema postojećim istraživanjima evropskih agencija većina ljudi ne koristi zaštitne preparate u dovoljnoj količini i dovoljno često. Pravilo je da se pre prvog dnevnog izlaganja UV zračenju koristi znatna količina zaštitnog preparata. Tokom dana, zaštitni preparat, sa faktorom zaštite oko 15, treba primenjivati bar na svaka dva sata. Preporučuje se i da se posle plivanja nanosi novi sloj zaštitnog preparata. Korišćenje kvalitetnih zaštitnih preparata tokom sunčanja značajno doprinosi zaštiti od crvenila, pojave raka kože i preranog starenja kože. Neki delovi tela su mnogo duže izloženi dejstvu UV zračenja od drugih zbog nepokrivenosti odećom. To su nos, uši i vrat. Tokom sunčanja zraci ne padaju pod istim uglom na sve delove tela, te su najugroženija ramena, gornji deo leđa, butine, listovi i risovi. Na sve ove delove tela treba češće primenjivati zaštitne preparate nego na ostale.
Izuzetno važna mera zaštite je izbegavanje izlaganja sunčevom zračenju u periodima dana kada je ono najintenzivnije tokom letnjih meseci, a to je period dana od 11 do 16 časova. Mala deca i bebe ne bi trebalo da se izlažu zračenju između deset časova pre podne i 17 časova posle podne.
Problem zaštite od Sunca zajednički je za čitav živi svet. Tokom evolucije, biljke su razvile specifična hemijska jedinjenja i rasporedila ih u svojim površinskim delovima. Ove supstance reaguju sa zračenjem upravo onih talasnih dužina koje ugrožavaju organizam i sprečavaju štetne efekte na površinska tkiva, odnosno čitavu biljku. Kod životinja, zaštita je uglavnom mehanička: gusta dlaka, krljušt, perje, krzno, debela koža itd., ne štite samo od prekomerne toplote, hladnoće i drugih sredinskih faktora, već učestvuju i u fotozaštiti. Valjanjem u blatu i prašini, mnoge životinje se prekrivaju debelim slojem zemlje i peska. Iako ih zbog toga smatramo prljavim, one zapravo koriste svojstvo refleksije Sunčevog zračenja od čvrstih čestica sa površine kože i mehanički se štite od prejakog Sunca (slonovi, nosorozi, svinje itd.). Tokom evolucije, čovek je izgubio gustu dlaku koja je prekrivala površinu tela njegovih predaka. U koži su se razvili specifični mehanizmi koji sprečavaju štetno dejstvo zračenja, ali su oni ograničenog kapaciteta i iscrpljuju se već kod dejstva nešto jačih doza. Zbog toga se još kod najstarijih ljudskih predaka, pojavila potreba za odećom i bilo kakvim oblikom zaklona, kao sredstvom zaštite organizma od različitih nepovoljnih faktora sredine, ali i od Sunca. nastaviće se
