Izvor: Blic, 18.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD hrane represivne režime
SAD hrane represivne režime
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži rekord >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Što se isticanja njenih vrednosti tiče, američka istorijska spremnost da podrži nasilničke i represivne režime i tajno se meša u poslove suverenih država deluje kao iskreniji odraz tih vrednosti nego bilo koja tvrdnja da je ona branilac slobode. Ima tu i drugih, jednako štetnih primera licemerja. Sjedinjene države se hvale da su nacija mira, ali one su najveći svetski proizvođač i izvoznik oružja i municije, zemlja koja redovno snabdeva obe zaraćene strane - Irak i Iran, na primer, ili Kinu i Tajvan. Godine 1995. one su proizvele 49 procenata ukupnog svetskog izvoza oružja, isporučivši ga u 140 zemalja, od kojih 90 procenata nisu bile demokratske, sa diskutabilnim podacima o ljudskim pravima, sudeći po Džonsonu. 'Proizvodi orijentisani na vojsku čine oko četvrtine ukupne domaće proizvodnje u SAD', pisao je Džonson.
Godine 2002. Bušova administracija 'nije obratila pažnju' na zakonske restrikcije koje su sprečavale prodaju oružja represivnim režimima da bi kupila njihovu lojalnost u ratu protiv terorizma, objavio je Savez američkih naučnika. Zemlje poput Azarbejdžana, Tadžikistana i Gruzije, kojima pre 11. septembra nije bilo dozvoljeno da primaju američko oružje, dozvolile su SAD da iskoriste njihov vazdušni prostor ili postave vojne baze unutar njihovih granica u zamenu za mesto u redu za čekanje za 'Oružje, to smo mi'.
'Među bezbrojnim posledicama od 11. septembra jeste i novo obrazloženje za razdeljivanje bezbednosne pomoći: rat protiv terorizma. Još od kada je antikomunizam korišćen kao izgovor za naoružavanje i obučavanje represivnih režima tokom Hladnog rata nije postojalo takvo nedvosmisleno i nepogrešivo obrazloženje za obezbeđivanje vojne pomoći ozloglašenim stranim vojskama. Ionako najveći snabdevač oružjem na svetu, vlada SAD sada obezbeđuje naoružanje i vojnu obuku još većem broju država'.
FAS je rekao da su naftni interesi, a ne terorizam, bili pravi motiv iza želje Sjedinjenih država da pojačaju svoje prisustvo u Gruziji: 'Američka vlada želi nov naftovod koji će voditi od Kaspijskog mora, preko Gruzije i Turske, a vojna pomoć Ševarnandzeovom režimu pokušaj je da se ojača bezbednost oko planiranog naftovoda.' Nafta se nalazila i u pozadini povećane pomoći Kolumbiji, gde su SAD morale da zaštite naftovod od marksističkih pobunjenika koji vode stalni rat u toj zemlji, kao i u Azarbejdžanu 'radi zaštite američkog pristupa nafti u Kaspijskom moru od mogućih iranskih pretnji'.
'Ova nova politika pokazuje namere Bušove administracije da, u vreme relativno malog propusta spoljne politike, istraje na svojim širokim ciljevima. Korišćenje američkih vojnika i dolara od poreza da bi se zaštitio pristup nafti neće baš imati opštu narodnu podršku kao borba protiv terorizma. Mnogi Amerikanci bi osporili pomaganje stranim vojskama u borbi protiv buntovnika, s obzirom na šturi izveštaj Pentagona u vezi sa takvim intervencijama u prošlosti. Ali, zamagljivanjem ciljeva spoljne politike, i pred neosporavajućom američkom politikom, još uvek potrešenom jedanaestim septembrom, administracija može da osvaja lake poene'.
U izgovoru da služi većem dobru, kao što je borba protiv komunizma ili terorizma, leži najveći izvor licemerstva Amerike. Da bi se videlo kuda će to odvesti svet, treba se samo okrenuti nazad ka Vijetnamu. A za mnogo bliže podsećanje, tu je Nikaragva. nastaviće se
