Izvor: Blic, 05.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusiju ne čekaju u NATO
Rusiju ne čekaju u NATO
Svedočenje Borisa Jeljcina o NATO bombardovanju Jugoslavije bacaju novo i neočekivano svetlo na poziciju Rusije u ovom sukobu. U memoarima pod naslovom "Ponoćni maraton", upravo objavljenim na ruskom jeziku, Jeljcin objašnjava šta je kosovska kriza značila za odnose Rusije sa SAD i Evropom i pokazuje veliku netrpeljivost prema Miloševiću. Njegovi memoari istovremno svedoče o tome s kolikom predanošću je ruski lider tražio svoga naslednika, zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je toliko neočekivano izabrao Putina, a smenio Primakova, šta su Klintonove greške na Kosovu i kako je Milošević molio Černomirdina da što pre počnu kopnene operacije NATO u Jugoslaviji. Memoari 'Ponoćni maraton” Borisa Jeljcina uskoro izlaze i na srpskom, u izdanju beogradskog izdavača 'BMG”, a Blic ekskluzivno donosi, u nekoliko nastavaka, najzanimljivije delove.
Mi se ne spremamo za trku u naoružanju. Nećemo imati ogromne armije u stranim državama. Nećemo svoju diplomatiju da gradimo na sili. Rusija postepeno postaje deo ujedinjene Evrope. O tome sve govori: politika, ekonomija, svakodnevni život ljudi. Mi smo sada nerazdvojni deo sveevropskog tržišta, sveevropskog doma. Mi zavismo od atmosfere u njoj, mi živimo u njoj – potpuno drugačije od onoga što je bilo pre samo deset godina.
Postoje i ozbiljni protivnici ovog procesa. Ima ih i kod nas, i u SAD, i u Evropi. Severnoatlantska strategija NATO-a, to jest pretvaranje bloka u instrument političkog pritiska, sasvim ignoriše nacionalne interese Rusije.
Na žalost, taj problem ja nisam rešio, već to ostaje novom lideru Rusije. Mogućno je pronaći razna rešenja. Mogućno bi bilo integrisati Rusiju u NATO, uključiti je u evropsku bezbednost kao ravnopravnog partnera. Ali, nas u NATO-u ne čekaju. Pitanje je da li će u skorijim godinama taj put postati realan.Drugi put je izgradnja moćnog odbrambenog sistema, prvo na svojim granicama. U perspektivi, u vojnim bazama zemalja Saveza nezavisnih država s kojim je potrebno razraditi drugu strategiju. Ali, na tom putu postoji jedan ozbiljan problem – pozicija bivših sovjetskih republika. Njih sada pokušavaju da odseku od Rusije, od njenog uticaja. U tom smislu i uz pomoć posebnih odnosa s NATO-om. Milioni građana tih zemalja, međutim, sada rade i žive u Rusiji. Ekonomija 'bliskog inostranstva' dobija od nas neprestanu podršku u obliku robnih tržišta, energetskih potreba. Takve, duple standarde u odnosima prema nama, mi ne možemo da dozvolimo.
Razume se da obe varijante mogu pokazati da ne isključuju jedna drugu. Naš politički put možemo da nađemo samo u stalnom političkom dijalogu, a ne u izolaciji. Izolaciju ne treba dopustiti ni u kom slučaju.
Izvadio sam iz džepa sakoa sada već nepotreban tekst nastupa. Avion se spušta, uzima pravac prema 'Vnukovu'.
Završilo se. Da, pomalo tužno.
Ali ja verujem da Putin neće izgubiti glavni orjentir Rusije – posebnost njene uloge u svetu i zajedno s tim potpuna integracija u međunarodnu zajednicu. Bog vidi da ja taj orijentir nikada nisam gubio. Preveo i priredio: Dragan Bisenić
KRAJ
