Izvor: Danas, 02.Feb.2015, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija prebacuje vojnike za Sarajevo
U subotu 5. februara ceo svet je zgranut masakrom na sarajevskoj pijaci Merkale.
Mihal Ramač / 1994: Godina superdinara (5)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
Od eksplozije mine poginulo je najmanje 68, ranjeno je oko 200 ljudi. Lideri bosanskih Srba tvrde da je reč o provokaciji, odnosno da je eksploziju izazvala muslimanska strana. Milošević izjavljuje: „Mrtvi i povređeni ljudi u Sarajevu nisu žrtve rata, već žrtve ratnih zločinaca. Očekujemo svi da u najskorije vreme ti zločinci budu nađeni i izvedeni pred sud za zločin koji su počinili“. Međunarodna javnost je i pre završetka istrage uverena da je mina na Merkale, kao i hiljade drugih, ispaljena sa srpskih položaja. Prema podacima Unprofora, te zime bosanski Srbi uzvraćali su sa sto do sto pedeset granata na svaku koja je upućena iz Sarajeva.
NATO je 9. februara dao bosanskim Srbima deset dana da povuku teško naoružanje 20 km od Sarajeva. Ruski izaslanik Vitalij Čurkin 17. februara donosi na Pale pisma Jeljcina i Miloševića, koji od Karadžića zahtevaju da bezuslovno ispuni zahtev Saveta bezbednosti. Na molbu bosanskih Srba, Rusija prebacuje 450 svojih vojnika iz Istočne Slavonije u Sarajevo. Tek tada vojska generala Ratka Mladića počinje da povlači artiljeriju i tenkove. Ruski vojnici dočekani su kao spasioci. Tenkovsku kolonu pozdravili su beogradski glumci Bata Živojinović u vojničkoj i Danilo Lazović u policijskoj uniformi. Rusija i bosanski Srbi slave diplomatsku pobedu. U vreme isteka ultimatuma u hotelu Panorama priređena je svečana večera za nekoliko stotina gostiju. Među njima su i Zoran Đinđić, Miodrag Perišić, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, Momo Kapor. Na sve strane odjekuje hit meseca: „Nas i Rusa trista miliona, ne bojim se Bona i Klintona“.
Uvođenje novog dinara mnogi građani dočekali su s nadom da će on konačno zaustaviti svakodnevna poskupljenja i haos na tržištu. Prestalo je štampanje bezvrednog novca. U opticaju je mnogo manje gotovine nego ranije. Cene su i dalje nerealno visoke. U februaru štrajkuju zdravstveni radnici u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Stanje je svuda isto: nema ni osnovnih lekova i potrošnih materijala, hrana u bolnicama je očajna, u mnogim zdravstvenim ustanovama nema grejanja. Država izdvaja za zdravstvo 30 dolara godišnje po stanovniku.
Za kakvo-takvo preživljavanje četvoročlane porodice neophodno je 200 dinara mesečno. Toliko dobijaju poslanici, bez minulog rada. Prosečna plata je triput manja. Gradski i međugradski prevoz su na ivici raspada. Posle neuobičajeno toplog januara, u februaru steže zima. Zahlađenje prate dodatna isključenja struje.
Od 2,3 miliona zaposlenih svaki četvrti je na prinudnom odmoru, što za mnoge znači samo minimalnu platu - 20 dinara mesečno. Društveni proizvod pao je na hiljadu dolara po stanovniku. Savezna vlada procenjuje da će Jugoslavija tek kroz osamnaest godina dostići nivo proizvodnje i standard iz 1990. Procena je zasnovana na nerealnom očekivanju da će međunarodne sankcije uskoro biti ukinute.
Ministar energetike Vladimir Živanović pustio je 25. februara u redovnu proizvodnju kompleks Turija-sever, koji čini 28 bušotina. List Politika otkriva da Srbobran i Turija plove na nafti. Eksploatacija će biti moguća najmanje u narednih 40 godina. Uskoro će biti izgrađen naftovod do Rafinerije u Novom Sadu. Sada se proizvodi 120 hiljada tona nafte godišnje. Dodatna ulaganja omogućila bi da se proizvodnja udvostruči.
Nastavlja se
