Izvor: BKTV News, 10.Nov.2017, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reformski proces sa FONDOM ili BEZ NJEGA... (Iz našeg ugla)
Za i protiv novog aranžmana.
Sada je potpuno jasno - Srbija uspešno privodi kraju trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je i po priznanju samog Fonda jedan od najuspešnijih aranžmana koji je ta međunarodna finansijska institucija imala poslednjih godina, a za Srbiju je sigurno najuspešniji u jednom dugom nizu godina iskustava sa MMF-om.
Ostao je još samo da Bord direktora MMF-a i formalno odobri poslednju reviziju trogodišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << aranžmana, koji je zaokružen dogovorom Vlade Srbije i Misije MMF-a o predlogu budžeta za 2018. godinu, kojim je potvrđeno i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, što je sigurno jedno od velikih dostignuća u realizaciji ovog aranžmana, ali i srpskih reformi u celini.
Činjenica je da je u realizaciji ovog trogodišnjeg aranžmana Vlada Srbije odgovorno pristupila ostvarivanju reformskih zadataka i da su u pojedinim segmentima zaista postignuti rezultati znatno iznad očekivanja i onoga što je prvobitno bilo dogovoreno sa Fondom. Sigurno najvažniji rezultat trogodišnjeg reformskog programa je veoma uspešna fiskalna konsolidacija, koja je kao rezultantu donela suficit u budžetu Srbije u ovoj godini (koji je dugi niz godina bio "misaona imenica" za srpsku državnu kasu), ali i osetno smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa nivoa od preko 75 odsto na nivo od oko 64 procenta, što je vrlo blizu kriterijuma iz Mastrihta za punopravne članice EU.
I pored oštre fiskalne konsolidacije, srpska ekonomija u protekle dve godine ostvaruje respektabilan privredni rast od 2,8 odnosno više od 2 odsto u ovoj godini, iako su prvobitne prognoze medjunarodnih finansijskih institucija bile pesimistične. Plan je da naredne godine privredni rast bude 3,5 odsto. Isto tako, zadržana je dinamika priliva investicija iz inostranstva, koje su dostigle nivo između 1,6 i 2 milijarde evra.
Otvoren je čitav niz novih proizvodnih kapaciteta, koji su su realizovani uglavnom u formi grinfild investicija, i koje su omogućile otvaranje na desetine hiljada novih radnih mesta. To je omogućilo i smanjivanje stope nezaposlenosti koja je sa 26 odsto na početku reformskog procesa smanjena na nivou od oko 12 odsto, vrlo blizu proseka za zemlje Evropske Unije.
Strane investicije i nove fabrike donele su novu perspektivu za veliki broj ekonomski nerazvijenih opština, posebno na jugu Srbije. Treba istaći da se rezultati ekonomskih reformi koje je sprovodila Vlada Srbije u protekle tri godine ogledaju i u istraživanjima relevantnih međunarodnih finansijskih institucija.
Na rang listi Svetske banke Doing Business - Srbija je u protekloj godini napredovala sa 47. na 43. mesto, a u prethodne tri godine napredovala je za čak 48 mesta na ovoj rang listi zemalja po ambijentu za poslovanje (koja inače obuhvata čak 190 rangiranih zemalja).
Takođe, raduje činjenica da je Srbija na ovoj rang listi pretekla pojedine zemlje regiona koje su punopravne članice Evropske Unije, poput Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, pa čak i neke od punopravnih članica poput Italije, Kipra i Grčke, što takođe pokazuje i napredak naše zemlje u procesu ispunjavanja ekonomskih uslova za punopravno članstvo u Uniji.
Isto tako, u najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija je napredovala za 12 mesta na rang listi 137 zemalja po Indeksu globalne konkurentnosti i sada je na 78. poziciji. Vrednost indeksa konkurentnosti Srbije je najbolji od 2010. godine. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Vlada Srbije napravila značajan iskorak i u infrastrukturnim radovima i privodi kraju izgradnju autoputeva na koridoru 10, dok se na koridoru 11 intenzivno grade nove deonice.
Takođe, ozbiljno se radi i na pripremi realizacije veoma ozbiljnih regionalnih infrastrukturnih projekata kao što je autoput Beograd - Sarajevo (za koji vidimo da postoji interes i turske vlade, da učestvuje u finansiranju ovog projekta), autoput Niš - Albanija (za koji postoji interes i EU), kao i brze pruge Beograd - Budimpešta ( u saradnji sa Kinom).
Napravljen je i značajan iskorak u reformi državne uprave i administracije, a određeni rezultati su postignuti i u reformi javnih preduzeća. Veoma je važno istaći da je rešen status pojedinih strateških preduzeća, kao što su Železara Smederevo i Galenika.
Vladu Srbije u narednom periodu sigurno očekuje dalji rad na snaženju fiskalne pozicije i daljem smanjivanju javnog duga, intenzivno privlačenje novih investitora i jačanje uslova za dinamičan privredni rast, rast izvoza i smanjenje nezaposlenosti. Takodje, jedan od važnih poslova koji očekuje Vladu Srbije u ekonomskom smislu je i rešavanje statusa preostalih strateških preduzeća, poput Petrohemijskog kompleksa, ili pak RTB Bora.
Vlada Srbije je u protekle tri godine pokazala da je respektabilan partner MMF-u u sprovodjenju reformi, i da je svesna svih reformskih mera koje je potrebno sprovesti , i da je istovremeno spremna da bez političkog kalkulisanja sprovodi neophodne reformske mere. I da ostvaruje rezultate bolje od onih koji su dogovoreni sa Fondom.
U tom smislu, Vladi Srbije nije potreban novi aranžman sa MMF-om, niti uloga Fonda koji bi nadgledao sprovođenje reformi. Sa druge strane, za ekonomski imidž je dobro imati "verifikaciju" reformskog procesa od strane MMF-a, što pozitivno utiče i na kreditni rejting zemlje, ali i atraktivnost zemlje kao investicione destinacije.
Ipak, ne treba sumnjati da će Vlada Srbije dobro proceniti argumente "za" i "protiv" novog aranžmana sa MMF-om i da će odabrati opciju koja će omogućiti da reformski proces u Srbiji ide dalje nesmanjenom dinamikom i sa još boljim rezultatima. Sa MMF-om ili bez njega...
