Izvor: Danas, 17.Avg.2015, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različite istorijske perspektive
Mora se reći i da između istraživača i ličnosti koju on istražuje postoji razlika u shvatanju istorije: otuda i razlika u odnosu prema izvorima.
Istraživač pravi selekciju izvora, ali on nijednu vrstu izvora ne ignoriše. On najmanje može da prihvati, makar to bila i samo retorika, da se diskontinuitet sa jednim dobom postiže uništavanjem izvora o tom dobu: to bi istorijsku nauku lišilo ne samo njenih instrumenata nego i njenog smisla.
Istraživač ima u vidu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << postojanje različitih istorijskih perspektiva: on ne relativizuje istinu već je traži. Laž nikako ne podiže na nivo principa.
"De Gol kaže Malrou: 'Kod nas se ništa trajno ne može temeljiti na laži!' A ja kažem svojoj svesci: kod nas može. Imamo istorijsku kondiciju da govorimo laži, da ih slušamo i verujemo u njih. Srbi su dugo bili robovi, primorani na ambivalenciju: boreći se za slobodu i svoju veru, istovremeno su morali da budu sluge i da menjaju veru. Ta dva svojstva jedno drugo podstiču, dajući dualistički karakter srpskom nacionalnom biću". piše Dobrica Ćosić u Ličnoj istoriji jednog doba.
Izvor kakav su Piščevi zapisi pruža, dakako, više uvida. U ovom radu reč je, međutim, samo o jednom od tih uvida, o onom koji bi se mogao formulisati kao razlikovanje perioda u odnosu Dobrice Ćosića prema Josipu Brozu Titu. Za početak, važno je ustanoviti hronološke granice i unutrašnje karakteristike svakog od tih perioda. Uslovno, ti bi se periodi mogli nasloviti: (1) Fascinacija Titom (1941-1961); (2) Borba za Tita (1961-1966); (3) Nepristajanje na poraz (1968-1980); (4) Ideološki rat protiv titoizma kao antisrbizma (1980-1991); (5) Oružani rat za rešenje srpskog pitanja kao državnog pitanja (1992-1999); (6) Antititoizam kao osnova novog srpskog identiteta (1999-2000).
(1) U godinama Drugog svetskog rata, Tito je za Dobricu Ćosića vrhovni komandant oslobodilačke vojske u antifašističkoj borbi. Ni mnogo kasnije nije to dovodio u pitanje: "istorija ne može da porekne njegovu (Titovu - L.P.) borbu protiv fašizma i vođenje najvećeg antifašističkog pokreta otpora u Evropi".
U godinama sukoba sa Kominformom, Tito je simbol jedinstva Partije. Vođa Revolucije, koga je našla istorija:
"To je čovek koji se javlja samo jednom u životu nekoliko naraštaja u istoriji jednog naroda.. Ne mogu da zamislim jugoslovensku partiju bez Tita. On je personifikacija jugoslovenske revolucije."
U prvom neposrednom susretu, u leto 1955. godine, Josip Broz Tito je "hipnotisao" Dobricu Ćosića:
"Prvi put sam se rukovao s Titom i sedeo s njim i Markom (Aleksandrom Rankovićem - L.P.). Neobična, impresivna ličnost. Snaga, zdravlje, muška lepota, jednostavnost i superiornost. Bio sam začuđen običnošću velikog vođe."
Izveštaj Dobrice Ćosića o dramatičnim danima u Budimpešti 1956. godine otvorio je put koji je direktno vodio prema Josipu Brozu Titu. Taj izveštaj, kaže Ćosić, "uveo me je u Komisiju za Program SKJ, a rad u Komisiji popeo me je na 'Galeb' i poveo u Afriku. Bio je to tada prema meni neshvatljivo širokogrud odnos".
A pre nego što će postati član državne delegacije koja je pratila Josipa Broza Tita na njegovom dugom putovanju, od 14. februara do 26. aprila 1961. godine, po afričkim zemljama, Ćosić je pisao da je - "Titovska suština našeg društvenog bića već... istorijska kategorija", a titoizam "stanje duha i okvir naših ambicija". Putovanje "Galebom", u pratnji Josipa Broza Tita, shvatio je kao priliku koju mu je ponudila istorija:
"Treba da vidim i saznam kakav je to čovek koji se usudio da sobom uslovljava sudbinu Jugoslavije; kakav je to čovek kome je sopstvena siromašna i balkanska zemlja postala mala za brigu; kakav je to čovek s kojim u svetskom socijalizmu treba da započne antistaljinistička epoha."
Pet godina posle prvog susreta sa Josipom Brozom Titom, nakon dugih razgovora i posmatranja na "Galebu", uz mnoštvo opservacija, Dobrica Ćosić zaključuje:
"Tito ostavlja utisak savremenog političara i državnika. Odbacuje hipokriziju klasične diplomatije. On se diplomatama ne smeška, partnere ne tapše, ne krije namere. On ima snage za iskrenost. A spreman je da interese svoje zemlje saobražava interesima sveta i partnera s kojim je u odnosu."
Nastavlja se
