Izvor: Blic, 20.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat i romantične iluzije
Rat i romantične iluzije
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Predsednik Buš je počeo da javno demonizuje Sadama, kao što je to radio sa Norijegom. 'Imamo ponovo posla sa Hitlerom', rekao je jednom prilikom, opisavši Sadama kao 'tiranina koga ne interesuje pristojnost.' Rekao sam Čejniju i Skoukroftu da bi mogli da pokušaju da malo ohlade Predsednikovu retoriku. Ne zato što su njegove optužbe pogrešne, nego što mi je bilo neprijatno demonizovanje. Radije sam govorio o 'iračkom režimu', ili 'huseinovom režimu'. Naš plan podrazumevao je izbacivanje Iraka iz Kuvajta, nije uključivao skidanje Sadamovog diktatorskog režima. U ovim okvirima nismo mogli da donesemo Bušu Huseinov skalp. Mislio sam da nije bilo pametno demonizovati čoveka, a onda ga ostaviti gde je.Dok se zemlja pripremala te jeseni za rat, ratna zbilja došla je u domove zahvaljujući televiziji. Početkom godine bio sam pozvan na predavanje o godinama Linkolna, koje su Bušovi organizovali u Beloj kući. Posle predavanja stajao sam u Istočnoj sobi razgovarao sa mladim čovekom. 'Taj me period fascinira,' rekao sam mladiću, koji je odgovorio: 'Stvarno? Ja radim televizijsku seriju o građanskom ratu. Da li biste voleli da pogledate delove koje smo do sada završili?'
Tako sam upoznao Kena Bernza i saznao za njegovu čuvenu dokumentarnu seriju. Moja porodica bila je tako dirnuta Kenovim kasetama, da sam Predsedniku ispričao kako smo bili satima zalepljeni za televizor. Zamolio je da ih vidi. Poslao sam kasete u Belu kuću. On i Barbara su bili tako impresionirani, da sam posle čekao čitavu večnost da mi ih vrate. Pošto je Ken Bernz završio seriju, poslao mi je ceo komplet. Trake sam dao Čejniju, koji ih je poslao Normu Švarckopfu kao božićni poklon te1990.godine. Od momenta kada je serija počela, 23. septembra, naciju je držala začaranu pet noći. 'Sad bar ljudi znaju šta je rat,' rekao sam Normu u jednom našem telefonskom razgovoru. 'Bolje da znaju,'odgovorio je. Njegove pripreme tekle su ubrzano.
Švarckopf je kasnije pisao da je 'Građanski rat' Kena Bernza uticao na njega da se potrudi što više da žrtve budu minimalne. Zahvaljujući Bernzu i njegovoj dokumentarnoj seriji, milioni Amerikanaca je shvatilo da se u rat ide zbog viših principa, ali ne treba u rat ići sa romantičnim iluzijama.
Norm Švarckopf je, kad je pod pritiskom, bio poput aktivnog vulkana. Povremeno smo se takmičili u disciplini prekookeanskog prostakluka. Psovke, međutim, nisu imale značaja, bes bi prošao, a međusobno poštovanje se nastavljalo, a naklonost se produbljivala i narastala. Prepoznao sam korene njegovog gneva. Nastupi besa služili su uvek da prikriju njegove frustracije. Njegovi potčinjeni dosta su se opekli od njega, ali su mu ostajali još odaniji. Njegova ogorčenost se često odnosila na ubeđenje da njegova pozicija i potrebe nisu shvaćene u Vašingtonu. Kome će da se žali? Sekretaru odbrane? Predsedniku Sjedinjenih Američkih Država? Zato se na kraju istresao na mene.Ja sam to razumeo, ali Čejni je povremeno tražio moje potvrde da on jeste pravi čovek za Rijad. Dik ima jednostavan stil, a posle svog prvog puta u Saudijsku Arabiju sa Normanom kod kralja Fahda, spomenuo mi je nekoliko incidenata koji su mu smetali. Tokom petnaestosatnog leta u Rijad, putnici su formirali red za toalet. Prema Čejniju, major je došao na red i doviknu: 'Generale!' On je za Normana čekao na red. Na istom putovanju Čejni je rekao da je na podu video pukovnika kako rukama i nogama 'pegla' Švarckopfovu uniformu.
Posle tog putovanja i narednih prilika, Čejni me je zapitkivao o Normu. Nedavno mi je rekao: 'Predsedništvo je sada u pitanju. Da li ste apsolutno sigurni u Švarckopfa?'
Nije bilo ničeg posebno subverzivnog u Čejnijevom pitanju. U Vašington su neizbežno pristigle informacije o tome kako Norm grubo postupa sa svojim potčinjenima. Čejni je sa njim komunicirao retko, dok sam ja bio svaki dan na vezi. Dik se oslonio na moje mišljenje. Ja sam mu rekao da verujem u Norma potpuno. Dobar komandir ipak ima uvek negde na pameti zamenu. Nikad se ne zna. Ljudi mogu da se razbole, da dobiju srčani udar, da ih pregazi autobus. Norm je bio pod ogromnim pritiskom. Nekoliko puta je već dobio grip. Jednom sam morao da ga nateram da ide na odmor. Sve u svemu, uprkos manjim nedostacima, Norm je bio fantastičan oficir, rođeni vođa, vešt diplomata u regionu. Bio je pravi čovek na pravom mestu i uvek sam sa zadovoljstvom to ponavljao Čejniju. nastaviće se
