Izvor: Blic, 05.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rak pluća - surova kazna za pušače
Rak pluća - surova kazna za pušače
Karcinom pluća je maligno oboljenje visoke učestalosti i smrtnosti, kasne dijagnoze i direktno je povezano sa pušenjem. Ukupna stopa petogodišnje smrtnosti još uvek je oko 90 odsto, što znači da od svakih 10 novootkrivenih bolesnika samo jedan preživi. Ovaj karcinom vrlo često metastazira u druge organe. Kod više od 60 odsto bolesnika u trenutku otkrivanja bolest je već u stadijumu kada se hirurško lečenje, kao najefikasniji vid >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lečenja, ne može primeniti, a veoma je ograničena i primena drugih načina lečenja.
Puk. prof. dr Vojkan Stanić, grudni hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji, predsednik Sekcije grudnih hirurga Srbije i generalni sekretar Udruženja kardiotorakalnih hirurga SCG, najpre naglašava da - ne puši.
- Da sam pušač, ne bih prihvatio da govorim o ovoj temi, jer smatram da ne bih imao pravo na to. Pitam se da li bih imao pravo i da lečim svoje pacijente obolele od ove teške bolesti. Na VMA nijedan grudni hirurg ne puši. Zar nije normalno da u borbi protiv karcinoma pluća primer daju u prvom redu lekari koji se bave lečenjem karcinoma pluća - kaže dr Stanić.
Bolesnici lekarima najčešće postavljaju pitanje kako se dobija karcinom pluća i kako se boriti protiv te bolesti.
- To se pitaju i sami lekari. Ima li uopšte rešenja u borbi protiv ove bolesti? Zasad su mogućnosti ograničene i svode se na zabranu pušenja i rano otkrivanje bolesti - upozorava dr Stanić.
Karcinom pluća je početkom 20. veka bio retka bolest. Danas se o njegovoj raširenosti govori metaforom o epidemiji. Rak pluća je bolest moderne civilizacije. Prema podacima Američkog udruženja za rak, u SAD, zemlji sa snažnom višegodišnjom kampanjom protiv pušenja i zabranom pušenja na javnim mestima, svake godine se registruje više od 150.000 novih bolesnika. Broj obolelih na 100.000 stanovnika u SAD je 60, a kod muškaraca starijih od 70 godina čak 500. Tokom 2001. godine u SAD je umrlo 157.400 bolesnika od karcinoma pluća, više nego od svih drugih malignih bolesti zajedno.
Među malignim bolestima u svetu, rak pluća je najčešći uzrok smrti kod muškaraca, a kod žena je na drugom mestu iza raka dojke. Prema podacima Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma iz Liona, procenjeno je da je 2000. godine bilo 375.000 slučajeva raka pluća u Evropi (303.000 muškaraca i 72.000 žena), a da je bilo 347.000 umrlih (280.000 muškaraca i 67.000 žena).
Svaki peti umrli od karcinoma u Evropi - umire od raka pluća.
Najveći procenat obolelih i umrlih je u istočnom delu Evrope.
Predviđa se da će karcinom pluća ostati vodeći uzrok smrti od karcinoma u svetu još mnogo godina. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, a retko kod mlađih.
Kod nas godišnje od raka pluća oboli između 40 i 50 ljudi na svakih 100.000 stanovnika. Tokom 2000. godine u Srbiji je umrlo 5.000 ljudi zbog raka pluća. Među umrlim od malignih bolesti, zbog karcinoma pluća je umrlo 31 odsto muškaraca i 10,4 odsto žena. Smrtnost zbog raka pluća u Srbiji raste: 1990. je na 100.000 stanovnika od raka pluća umiralo 25 muškaraca i šest žena, da bi već 1995. smrtnost kod muškaraca bila natprosečnih 69,5, a kod žena 13,5.
- Tačan uzrok karcinoma pluća nije poznat. Međutim, možemo govoriti o faktorima rizika koji imaju veliki značaj za razvoj ove bolesti. U znatnoj meri karcinom pluća je problem životne sredine. Takođe, neke radne sredine imaju dva do tri puta veći rizik za razvoj raka pluća od neki drugih radnih sredina. Među profesionalnim i ambijentalnim karcinogenima najpoznatiji su azbest, radon, uranijum, rendgensko zračenje, benzopireni. Azbest se najviše koristi u građevinarstvu, za termoizolaciju, ali i u izradi filtera za cigarete. Osobe izložene dejstvu azbesta imaju 3,5 puta veći rizik za pojavu karcinoma pluća. Radon se javlja u rudnicima uranijuma i njemu su izloženi mineri u tim rudnicima. Ali pušenje je kao faktor rizika za razvoj karcinoma pluća ubedljivo na prvom mestu. Rizik od pušenja zavisi od pušačkog staža i kumulativan je. Pušenje je u uzajamnoj vezi sa ostalim faktorima rizika. Muškarci koji puše jednu paklu cigareta dnevno imaju 22 puta veći rizik od karcinoma pluća u odnosu na nepušače. Kod žena je taj rizik upola manji. Dodatni faktori koji utiču na razvoj karcinoma pluća jesu godine početka pušenja, stepen inhalacije, katran i nikotin koji sadrže cigarete i korišćenje filter cigareta. Pušenje cigareta sa filterom ili pušenje lule ne umanjuje rizik. Velikom riziku su izloženi i nepušači kada udišu dim cigarete u svom okruženju. Praktično smo svi izloženi riziku od pasivnog pušenja. Postavlja se pitanje pouzdanosti mnogih studija, jer ne može da se formira grupa koja uopšte nije izložena ovoj vrsti rizika. Više od 90 odsto muškaraca i 79 odsto žena obolelih od karcinoma pluća jesu pušači. Ova činjenica je toliko ubedljiva i strahovita da je potpuno nevažno da li ćemo pušenje označiti kao uzrok ili faktor rizika za razvoj karcinoma pluća - upozorava dr Stanić.
Postoji jasna povezanost između broja popušenih cigareta u jednom danu, stepena uvlačenja dima i godine početka pušenja. Osobe koje puše praktično čitav život imaju od 20 do 30 puta veći rizik za karcinom pluća od nepušača. Rizik opada s vremenom prestanka pušenja.
- Istraživanja na polju genetike stvaraju realnu nadu da će se utvrditi zašto se jedna normalna ćelija maligno transformiše, nekontrolisano umnožava i dovedi do pojave maligne bolesti. Najverovatnije je da je najraniji korak u evoluciji raka pluća aktivacija onkogena i gubitak ili umanjenje funkcije tumor-supresor gena. Ovakve promene se vide kod 20-60 odsto bolesnika sa karcinomom pluća - navodi dr Stanić. Problem sa simptomima
Više od 90 odsto bolesnika od raka pluća ima simptome i znake bolesti. Kliničke manifestacije bolesti su mnogobrojne i različite, ali, naglašava dr Stanić, nisu specifične. Najčešći simptomi su kašalj, otežano disanje i bol. Kašalj ima oko 75 odsto bolesnika i posledica je pritiska na bronhije od strane tumora. Kako su u pitanju uglavnom pušači, pojava kašlja se pogrešno interpretira kao posledica pušenja, a ne prisustva tumora. Otežano disanje se javlja u 50-60 odsto slučajeva i posledica je zatvaranja većih bronhija tumorom, zatim veličinom tumora ili pojavom vode u plućima. Bol u grudima se javlja kod 50 odsto bolesnika i posledica je zahvatanja plućne maramice tumorom. Najvažnija klinička manifestacija karcinoma pluća jeste pojava krvi u ispljuvku i sreće se u 25-40 odsto slučajeva. Često su prisutni i znaci upale pluća koja nastaje kao posledica tumora. Pored ovih najčešćih znakova bolesti, postoje i mnogi drugi koji su posledica lokalnog rasta tumora i prisustva regionalnih i udaljenih metastaza. U oko pet odsto bolesnika bolest se slučajno otkrije i to su bolesnici koji imaju senku na rendgenskom snimku, a nemaju manifestacije bolesti.
