Izvor: Blic, 27.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radost i ljubav u faraonovom srcu
Radost i ljubav u faraonovom srcu
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine) omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Većina tih dostignuća ostala su neplodna oko 15 vekova sve do značajnih i velikih pomorskih i drugih putovanja i geografskih otkrića koja će uslediti. Među njima će, po dalekosežnosti posledica, najznačajnije i najspektakularnije biti otkriće, koje će temeljito izmeniti dotadađnju sliku sveta, a to je Kolumbovo otkriće Amerike. Zbog toga, taj događaj čini esencijalni deo napisa, ali ne kao sam čin otkrića koje je opštepoznato, nego način kako je do toga došlo i kakve je reakcije proizvelo u Evropi toga vremena.
Egipćani otkrivaju Evropu. Ni danas nauka nije neopozivo utvrdila u kojoj je zemlji začela prvobitna civilizacija kao začetak naše evropske kulture. Ipak mnoga istraživanja navode nas na relativno pouzdanu pretpostavku da se prva svetlost civilizacije na našoj planeti Zemlji pojavila u Egiptu. Među razvalinama starih gradova pronađena su svedočanstva o tome da su stari Egipćani bili visoko kulturno razvijeni. Pronađeni su, između ostalog, hijeroglifski natpisi, koje su evropski naučnici dešifrovali. Ta i druga svedočanstva pokazuju da su, u ono vreme kada su stanovnici Evrope kao divlje horde bili na vrlo niskom stepenu razvitka, Egipćani imali čak izvesna astronomska, geografska i druga znanja, poznavali osnove geometrije, brojeva i mera. Na spomenicima i papirusima, koji su sačuvani, nalaze se elementi naših nauka. Iz Egipta smo dobili neku vrstu slovnih znakova, koja su kasnije izmenili Semićani i posredovali ga svim narodima na obalama Sredozemnog mora. Na spomenicima i papirusima sačuvane su i priče ili polulegende o putovanjima Egipćana u druge udaljenije krajeve. Tako na jednom papirusu piše o putovanju za vreme Faraona Asa IV, tj epohe pre šest hiljada godina: Egipatski vojskovoća Urdudu sa vojskom je prodro u daleku zemlju Punt, odakle je doveo patuljka; takođe staroegipatski putnik Kirkuf prodro je u južne zemlje još dalje nego Urdudu i otkrio ‘’Zemlju sećnih ljudi’’, odakle je takođe doveo patuljka koji je, svojim izgledom ‘’budio radost i ljubav u faraonovom srcu’’. O tome izveštava tzv. Kirkufov natpis, koji je 1892 otkrio arheolog Skijapareli u okolini Asuana.
Oko dve hiljade godina kasnije za vreme vladavine faraona XI dinastije ili, mereno od današnjeg vremena, nešto pre četiri hiljade godina, ekspedicije su više puta išle u zemlju Punt. Jedna od ekspedicija je, za vreme vladavine poslednjeg faraona te dinastije Sankhara, došla do obala Crvenog mora i Adenskog zaliva. U vreme faraona XII dinastije preduzeta su putovanja uzvodno po reci Nil da bi faraon Uzerteten III naredio da se na obali Nila, kod Semneka, sagradi granični stub sa natpisom: ‘’To je južna granica’’. Postoje dokazi o putovanjima i u kasnijim epohama kao što je ekspedicija iz severne luke Crvenog mora u 15. veku p.n.e., za vreme faraona Tutmozisa III, u zemlje Punta. Međutim, bliži podaci o tom poduhvatu nisu sačuvani izuzev veoma živopisnih crteža te zemlje ‘’čuda’’. Crteži se nalaze na zidovima hrama carice Hadžesud, urađeni po njenoj zapovesti, kako stoji zapisano. Egipatski umetnici tog vremena, koji su to putovanje ovekovečili na zidovima hrama Dar-el.Bari, nacrtali su veoma tačno i detaljno sve sitnice i ukrase stanovnika zemlje Punt. Ne malo iznenađuje je podatak, da se na tim crtežima vide crnci obučeni u istim odelima kakva nose, posle 35 vekova, i danas urođenici dalekih oblasti Afrike. Uprkos ekspedicijama i pokušajima, Egipćani nisu mogli učvrstiti svoju vlast u južnim zemljama koje su upoznali. Samo su u Nubiji uspostavili vlast, koja, međutim, nije dugo trajala. Geografska otkrića Egipćana na severu, među kojima je nama najvažnije otkriće Evrope, imala su neuporedivo veći značaj nego na jugu. To se vidi po tome, što veće grobnice prvih egipatskih faraona imaju velike količine predmeta, koje ne potiču iz Egipta i koje su tu mogle dospeti samo iz severnih zemalja. Uzmimo kao primer tzv. ‘’faraonovo drvo’’ tj. daske grobova u kojima se nalaze mumije. Te daske su većinom od tisovog drveta, koje, zbog suve klime ne raste u Egiptu. A botanička geografija kaže da je ta zemlja mogla biti samo Kilikija, iz čega proizlazi nepobitan dokaz, da je već od prvih istorijskih vremena, postojala pomorska veza između Egipta i prekomorskih zemalja.
nastaviće se
