Izvor: Blic, 13.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puja i 54 'konobarice'
Puja i 54 'konobarice'
Devojke koje su radile kao prostututke u Srbiji više su se bojale gazda nego policije. Nijedna devojka koju je policija uhapsila, po priči koja je postala među policajcima već legenda, nikada nije odala vlasnika lokala u kojem je radila.
- Sve su imale istu priču, da su tu dobrovoljno, da nema prisile i da je gazda prema njima zaista fin. A zaticali smo ih isprebijane, čak i silovane. Jednu, koja je radila u klubu na Kosmaju kod Mladenovca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pronašli smo u jednom stanu potpuno polomljenu. Imala je saobraćajnu nesreću i bila je zaista teško povređena. Pošto nije imala papire, nisu mogli da je vode u bolnicu. Vodali su je kod nekih privatnih lekara koji devojci nisu mogli da daju svu potrebnu pomoć jer joj je bilo neophodno bolničko lečenje - opisuje za 'Blic' načelnik Uprave pogranične policije za strance SUP-a Beograd pukovnik Petko Bošković vreme devedesetih godina prošlog veka. Tada je ratna Srbija izgledala kao obećana zemlja bezbrojnim siromašnim Ruskinjama, Ukrajinkama, Moldavkama, Rumunkama.., a bila stvarno obećana zemlja za kriminalce i 'biznismene' koji su njihovo siromaštvo i bezizlaz debelo naplaćivali u 'noćnim klubovima', u stvari bordelima širom Srbije.
Noćni klubovi u kojima je glavna atrakcija bila šipka, a sve ono važno zbog čega su gosti i dolazili događalo se za par desetina ili stotina maraka iza paravana gde su 'artistkinje na šipki' završavale svaku svoju tačku, prema rečima Boškovića, uglavnom su otvarani na periferiji Beograda - u Surčinu, Boleču, Mladenovcu, Grockoj, Batajnici...
- Te 'noćne klubove' uglavnom su držali ljudi iz kriminogene sredine, oni koji su odranije imali problema sa zakonom i policijom. Velike gazde u to vreme bili su Pop u Pazovi, Karlo na Tošinom bunaru, Moca u Mladenovcu, Steva Ćopavi u Boleču, Puja na Vidikovcu i slični - nabraja Bošković.
On tvrdi da je policija bila u to vreme nemoćna da izađe na kraj sa vlasnicima 'noćnih klubova' - bordela.
- Iako smo organizovali puno akcija, od kojih su mnoge propale zbog njihovih doušnika u policiji, vlasnicima takvih klubova zbog zakonske regulative nismo mogli ništa. Kod Milivoja Zarubice Puje, vlasnika hotela 'Sveti Nikola', kome se sada sudi zbog trgovine Moldavkama, jednom smo pronašli čak 54 devojke, veliki novac i pancire. Uhapsili smo ga, ali ga je istražni sudija odmah pustio. Tako je bilo i u većini drugih slučajeva - kaže Bošković.
Prema njegovim rečima, devojke su bile te koje su stradale.
- One su bile hapšene, protiv njih je bio pokretan postupak za izručenje iz zemlje, dok su gazde imale odbranu da su ih zaposlile kao konobarice i da su radile dobrovoljno. Klubovi su radili čak i u vreme dok se vodio istražni postupak, a gazde nisu nimalo brinule o tome što su im radnice uhapšene. Pratili su sve naše akcije i postupke i već 'na uglu' čekali da im pustimo devojke, koje su se odmah vraćale u biznis. Nije ih brinulo ni kada smo ih proterivali iz zemlje jer su za tri dana dobijali nove, još lepše - kaže Bošković.
U to vreme strankinje su bez većih problema 'švercovane' u Srbiju i SRJ.
- Granica je i sada šuplja, a tada nisu bile potrebne ni vize. Biznis je bio organizovan na vrlo viskom nivou jer je u igri bio veliki novac. Zato gazdama nije bio ni problem da plaćaju doušnike u policiji, koji su ih obaveštavali o svim našim akcijama. Dešavalo se da upadnemo u klub, a nigde nijedne devojke. One već sakrivene. Nalazili smo ih na raznim tajnim mestima, jednu smo čak pronašli sakrivenu u mrtvačkom sanduku, samo joj ruka viri - priča Bošković.
'Velike gazde', makroi, osećali su se godinama zaista bezbedno u svom unosnom biznisu.
- Sa ovim zlom izborili smo se tek u poslednje tri godine, kada je izvršen veliki pritisak i stavljen značaj na opasnost od trgovine ljudima. Potpisali smo razne međunarodne konvencije, a u aprilu je izmenjena i zakonska regulativa po kojoj je uvedeno krivično delo 'trgovina ljudima', koje je do sada sankcionisano kao 'posredovanje u prostituciji', 'protivpravno lišenje slobode' i 'ilegalno prebacivanje ljudi' - objašnjava pukovnik Bošković.
Sve evropske zemlje imaju veliki problem da izađu na kraj sa trgovinom ljudima i prostitucijom. Mađari su, na primer, sproveli takve akcije koje su devojke najpre naterale da se presele na autoput. Kad su ih sklonili i odatle, one su se pomerile u brda i šume, pa su mnogi Mađari išli na nesvakidašnje 'planinarenje'. Španija je trenutno glavno leglo prostitucije u Evropi, a već nekoliko godina 'noćni klubovi a la Srbija devedesetih' obavezna su stavka svih turistučkih ponuda. Tamara Marković-Subota
