Izvor: Danas, 10.Avg.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protagonist nove nacionalne politike
Dobrica Ćosić je ličnost snažne samosvesti
"Ja sam lako, čak i strasno, uletao u velika društvena zbivanja u svom vremenu; kao revolucionar, hteo sam da budem učesnik u 'stvaranju istorije' svog društva i naroda. Otuda je 'istorija' povratno fabulirala moj život, čineći ga uzbudljivim, napornim, opasnim."
U sopstvenim očima, Dobrica Ćosić je: "protagonist nove nacionalne politike", "u svom naraštaju neka paradigma srpske sudbine", istorijski akter čiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << će trag "u drugoj polovini 20. veka da se raspoznaje".
Samosvest Dobrice Ćosića nije, međutim, bez pokrića. Ona ima više uporišta. U intelektualnoj eliti: kod književnih istoričara i kritičara, kod filozofa i istoričara. Dobricu Ćosića niko nije ignorisao: ni Josip Broz Tito, ni Aleksandar Ranković, ni Milovan Đilas. Ni Jurij Andropov. "Večeras (2. jun 1973. - L.P.) mi je na vratima zazvonio nepoznat čovek i predstavivši se kao sovjetski diplomata, zamolio me da se spustimo dva sprata niže da mi nešto poverljivo kaže... On mi je na rusko-srpskom išaputao da me drug Andropov obaveštava da mi 'preti opasnost s najvišeg mesta' i da treba da se čuvam: da se ne lečim u vojnoj bolnici, da odlazim samo u kafane i restorane u kojima imam prijatelje, da ne sedam u automobil koji ne vozi moja žena ili blizak prijatelj, da u prometnoj ulici ne idem ivicom trotoara, da se noću ne krećem sporednim ulicama, da ne putujem sam u selo, da u mom društvu ima provokatora... I da to što mi je rekao - nije mi rekao. A on će biti 'slobodan' da me obavesti o novim događanjima, ako to bude smatrao neophodnim. .. Nisam stigao ni da mu zahvalim, zašto drug Andropov brine o meni... Meni ostaje zagonetka: u kakvu me mrežu uvlači sovjetska obaveštajna služba? Ili je to neka nova kombinacija Udbe? Možda prosto hoće da me zastraše i primoraju da živim kao miš? U svakom slučaju savete neću da zaboravim".
A naročito ne srpski partijski vrh, kome nikada nije bilo svejedno gde će se Dobrica Ćosić naći: u svim važnim, za Partiju dramatičnim situacijama, sa njim se posebno razgovaralo. I pažljivo ophodilo: kao sa saborcem i piscem, ali i kao sa nitroglicerinom koji može da eksplodira. Romani Dobrice Ćosića, prema podacima Narodne biblioteke Srbije, u godinama izlaska iz štampe, bili su najčitanije knjige. A prema ispitivanjima javnog mnjenja, Dobrica Ćosić je bio "najpopularnija ličnost", i uživao je "najveći ugled". I bez bibliografije radova o Dobrici Ćosiću, zna se da je o njegovom književnom delu napisano više rasprava i knjiga, kao i o njemu i njegovom uticaju. Među ovim drugima su i one knjige u koje je, da bi bio tačnije shvaćen, i lično uložio veliki trud. O čemu govore sve pomenute činjenice? Bez odgovora na ovo pitanje nema objašnjenja pojave Dobrice Ćosića, ni razumevanja njegovog dela kao svojevrsnog kolektivnog projekta, kao ideologije.
U Tezama za novu politiku, koje je, 1991. godine, izložio u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na skupu "Srpski narod na početku veka", Dobrica Ćosić to i sam kaže: "Na stvaranju novog nacionalnog programa treba da radi kolektivni um. Kolektivna mašta. Kolektivni senzibilitet. Mladi ljudi. Program novog preporoda i neophodnih promena, nikako ne može da izrazi pojedinac, ma koliko da je pametan, darovit, obrazovan".
Koncept, odnosno ideologija, unitarne i centralizovane socijalističke države kao jedino moguće Jugoslavije, bez ostatka suprotstavljen konceptu konfederacije, čijim je oličenjem smatran Ustav od 1974, vratio je Dobricu Ćosića, ali ne samo njega i ne samo pod njegovim uticajem, u XIX vek. Prebacivanje tada neostvarenog cilja - svesrpske države, na kraj XX veka odredilo je i sve ostalo. Prioritete: mobilizacija naroda i njegovo čvrsto jedinstvo prema unutrašnjem i spoljnom protivniku cilja.
"Strah me za Srbiju. Da bismo pobedili tolike neprijatelje, da bismo od ovog surovog sveta i pokvarene Evrope oteli nešto prava i pravde, moramo da mobilišemo celokupne svoje umne, moralne i fizičke snage"... "Svako ko se bori protiv srpskog nacionalizma, bori se protiv ljudske slobode"... "Ne treba težiti etničkoj Srbiji, ali osloboditi one koji se sa Srbima ne osećaju slobodnim i koji Srbima ograničavaju i zagađuju slobodu na njihovoj zemlji"
Sredstva: ratovi za državne granice. Odnos prema svemu što je dinamikom istorije postalo objektivna prepreka na putu prema davno fiksiranom cilju, uključujući razvoj samog srpskog naroda i Evropu, odnosno svet.
Nastavlja se
