Izvor: Blic, 07.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat 'Menhetn'
Projekat 'Menhetn'
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži rekord na polju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Kako su godine prolazile, a činjenice sve više izlazile na svetlo dana, postojao je očigledan dokaz da ta dva bombardovanja nisu inspirisana vojnom potrebom već političkom žurbom: potrebom da se vlastima ekspanzionističkog Sovjetskog saveza i ostatku sveta pošalje jasna poruka, kao i željom da se Kongresu pokaže kako projekat vredan 2,6 milijarde dolara nije bio uzaludno bacanje para. Sada je jasno da je navodna vojna priroda meta bila čista izmišljotina Ministarstva za rat. SAD su znale da će bombe uglavnom ubiti civile i to su i htele. Sve je veći broj knjiga, među kojima su i dve američkih autora, objavljene na 50. godišnjicu napada 1995, koje otvaraju teška pitanja u vezi sa opravdanošću odluke da se bombe upotrebe. Objavljivanje nekada poverljivih dokumenata (od kojih su mnoga dostupna i na Internetu), autobiografija i razgovora sa ostarelim i često žalosnim učesnicima u donošenju odluke, takođe pomaže u dokazivanju da su bombardovanja - koja su svet uvela u nuklearnu eru i koja su, direktnim kršenjem međunarodnih ugovora protiv korišćenja takvog naoružanja, poubijala nedužne civile - isto tako protivzakonita i moralno neodbranjiva kao i pogrešni raketni napad na fabriku lekova 'Al Šifa'.
Užurbanost SAD sa kojom su, za vreme Drugog svetskog rata, radile na razvijanju atomske bombe bila je razumljiva. Strahovalo se da su Nemci već na dobrom putu da iskoriste atom; čak su, početkom rata, ubedili Alberta Ajnštajna da napiše američkoj vladi da je to tačno. Ovo je nateralo SAD da 1941. godine stvore projekat 'Menhetn', vredan 2,6 milijarde dolara (skupo i za današnje standarde). Projekat je uključivao vrhunske nuklearne fizičare, pre svih dr Roberta Openhajmera, i stotine operativaca koji su radili na strogo čuvanoj lokaciji u Los Alamosu u Novom Meksiku pod komandom generala Leslija Grouvsa, čoveka koji je zaslužan za konstrukciju Pentagona u Vašingtonu. Početkom 1945, kada su Nemci bili blizu predaje a Japanci pred porazom na Pacifiku, tim iz Los Alamosa verovao je da ima upotrebljivu atomsku napravu. Kada je, apila 1945, predsednik Franklin Delano Ruzvelt umro, a zakletvu položio njegov potpredsednik, Hari Truman, projekat bombe bila je prva stvar na koju su pomoćnici ukazali novom predsedniku. Jedna atomska bomba sa šest kilograma plutonijuma u sebi, eksplodirala je 16. jula na probnoj lokaciji Triniti u Novom Meksiku. Truman je, 25. jula, zabeležio u svom dnevniku da je test bio uspešan. 'Oružje ćemo upotrebiti protiv Japana najkasnije do 10. avgusta,' napisao je.
'Rekao sam ministru za rat, g-dinu (Henriju) Stimsonu da je upotrebi tako da na meti budu vojnici, mornari i vojni objekti a ne žene i deca. Čak i da Japanci jesu nemilosrdni i fanatični divljaci, Amerika, kao lider sveta za opštu dobrobit, ne može sebi da dopusti da tu užasnu bombu baci na staru ili novu prestonicu. (Stimson) i ja se slažemo. Meta će biti čisto vojna a izdaćemo i izjavu upozorenja u kojoj ćemo zahtevati od Japanaca da se predaju i spasu svoje živote. Siguran sam da neće pristati, ali mi ćemo im ipak pružiti šansu. Dobro je za ceo svet da ovu atomsku bombu nisu pronašli Hitlerovi ili Staljinovi ljudi. Izgleda da je to najstravičnija stvar koja je ikada napravljena, ali koja može biti krajnje korisna.
Žrtve radijacije imale su groznicu temperaturu i purpurna krvarenja na koži; kasnije su dobijale gangrenu i kosa bi im opadala. Ovako bolna smrt, toliko slična onoj koju prouzrokuje trovanje 'iperitom', nije bilo ono na šta su Amerikanci želeli da se javnost usredsredi. SAD bile su potpisnice Haške konvencije iz 1899. i 1907. godine, koja je zabranjivala upotrebu 'otrovnog naoružanja' u ratu. SAD su se saglasile i sa Rezolucijom Lige naroda iz 1938, koja osuđuje namerno bombardovanje civila. Bez obzira na sve, vlada je vrlo dobro znala u šta se upušta u Japanu i da bi upotrebom bombi prekršila ono što je potpisala. Kenet D. Nikols, savetnik generala koji je nadgledao projekat 'Menhetn', 'priznaće u svojim memoarima iz 1987. da ‘smo znali da će radijacija, baš kao i eksplozija, prouzrokovati mnogo poginulih i povređenih’'. nastaviće se
