Izvor: Danas, 10.Apr.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvatanje „politike kompromisa”
Sovjetska vojna pomoć imala je izuzetan politički značaj. Britanci su bili ubeđeni da će se posle uspostavljanja vojnih kontakata „Rusi odmah založiti za Jugoslaviju na čelu sa komunistima i Titom, te da će odbaciti sve što se tome suprotstavlja kao nedemokratsko“.
Proširenoj vojnoj saradnji doprinela je i jugoslovenska misija koja je aprila 1944, na čelu sa Velimirom Terzićem i Milovanom Đilasom, upućena u Sovjetski Savez. U Moskvi je bilo dominantno mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da u postojećim odnosima unutar antifašističke koalicije prihvatanje „politike kompromisa“ predstavlja realnu moguć nost da na kraju rata NOP izađe kao pobednik i zadobije međunarodno priznanje.
Tokom prve polovine 1944. vođstvo NOP-a je, pod uticajem međunarodnih okolnosti i uva- žavanja internacionalne dimenzije jugoslovenske revolucije, bilo primorano da prihvati „politiku kompromisa“. U pitanju je bila procena, doneta pod „pritiskom“ Moskve i Staljina, da je nastupilo vreme u kome treba osigurati do tada ostvarene tekovine NOB-a. Pristajanje na vođenje „real-politike“, što je za jugoslovenske komuniste do tog trenutka bilo nepoznanica, značilo je odstupanje od radikalnijeg revolucionarnog kursa koji je predstavljao AVNOJ - simbol revolucionarnih promena. Rezultat te nove politike vođstva NOP-a i zajedničkog „rada“ Londona i Moskve bio je sporazum sklopljen na ostrvu Visu sredinom juna 1944. izmeđ u predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i predsednika Kraljevske vlade (prvi sporazum Tito - Šubaš ić). Otpočinjanjem pregovora Tito - Šubašić izvršena je i bitna revizija odluka AVNOJ-a.
Prihvatanje „politike kompromisa“ zahtevalo je prilagođavanje i uklapanje NOP-a u interese politike koju vode velike sile, ali ne i „kidanje“ vrlo „specifičnih“ veza koje je vođstvo NOP-a, konspirativnim kanalima „ukinute“ Kominterne, imalo sa zvaničnim Sovjetskim Savezom. Tito je konsultovao Moskvu pre započinjanja i tokom prepiske koju je početkom 1944. uspostavio sa V. Čerčilom. Razgovore sa Britancima otpočeo je tek pošto je za to dobio saglasnost iz SSSR-a. Pregovori o me- đunarodnom priznanju nove Jugoslavije bili su vođeni u koordinaciji sa Sovjetima. Ustupci koje je tokom tog procesa bio prinu- đen da čini takođe su bili usagla- šeni sa sovjetskom stranom. Pa ipak, pored sve dinamičnosti odnosa Josip Broz Tito se prvi put obratio direktno Staljinu tek 5. jula 1944. Bio je to prvi direktni kontakt vođe jugoslovenske revolucije sa predstavnicima državnog vrha SSSR-a.
Nastavlja se
