Izvor: Danas, 07.Sep.2015, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pribežište za osiromašene
"Konzularna služba", tvrdio je Dizraeli, postala je "pribežište za osiromašene": ako bi neko izgubio imetak ili ugled, postavljan je za konzula.
To je verovatno bila aluzija na Fonblanka i njegov boravak u dužničkom zatvoru. Na postavljenje Fonblanka, koji je u to vreme imao skoro pedeset godina, aludirao je i jedan drugi učesnik u debati, ukazujući na to da se "konzularna mesta suviše često popunjavaju ljudima koji su pretrpeli neuspeh ili su nezadovoljni nekim drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zanimanjem - ljudima koji nisu imali uspeha u drugim poslovima i koji su došli do faze u životu kada čovek ima malo sposobnosti za sticanje, a još manje sklonosti za trud koji sticanje iziskuje."
Dizraeli je u svom napadu na Palmerstonovu politiku podsetio i na debakl misije pukovnika Hodžisa, kojeg je takođe imenovao vikont Palmerston, a zatim je nastavio:
Godinu dana u Srbiji nije postavljen konzul i zaista sam pomislio da je plemeniti vikont izvukao neke pouke iz tog iskustva i da će konzul kojeg tamo uputi biti bar sposobna osoba s diplomatskim iskustvom i politički karakterna, kako bi imala nekog uticaja na one s kojima treba da održava veze. Ali u mesecu septembru 1841. konzulsko mesto u Srbiji ponovo je popunjeno jednim gospodinom - g. De Fonblankom - koga je plemeniti vikont bio opozvao pre više godina.
Ima nekih indikacija da se Palmerston odlučio na ovo postavljenje na zauzimanje Fonblankovog mlađeg brata Olbanija Fonblanka, koji je bio urednik i politički komentator nedeljnika Examiner u periodu 1830-1847. U to vreme, a i kasnije, Olbani Fonblank je bio verovatno najuticajnije novinarsko pero u Engleskoj. On je učinio veoma mnogo za podizanje nivoa novinarske profesije, a kao saradnike za svoj časopis pridobio je tako darovite ljude kao što su DŽon Stjuart Mil, Čarls Dikens i Viljem Mejkpis Tekeri. NJegov lični integritet, intelektualne sposobnosti i kultivisan stil obezbedili su mu veliki ugled kod savremenika. "Fonblank poseduje snagu, poseduje istančano rasuđivanje", pisala je o Olbaniju Šarlota Bronte u jednom pismu 1849. godine. "Ja se priklanjam njegovom sudu, zahvalna sam mu za njegove pohvale, a njegove zamerke zaslužuju uvažavanje."
Na to da je imenovanje Tomasa Fonblanka za konzula u Beogradu bilo neka vrsta usluge koju je njegovom bratu Olbaniju učinio Palmerston izričito je ukazao u britanskom parlamentu Tomas Čizam Anstli (Thomas Chisholm Anstley), inače oštar kritičar Palmerstonove politike, skoro sedam godina posle Fonblankovog postavljenja:
Da li se ovaj Dom seća ko je 1843. godine obmanuo lorda Aberdina u vezi sa Srbima? Taj čovek koji ga je 1843. obavestio da se verni Srbi ne slažu u pogledu izbora kneza i da su u otvorenoj pobuni protiv svog suverena sultana bio je još jedan od onih koje je postavio lord Palmerston. Ta vest je bila potpuno i neoprostivo lažna, a ser Stratford Kaning je kasnije i dokazao da je bila lažna... Ko je bio taj koji je pogrešno obavestio lorda Aberdina o toj važnoj stvari? Bio je to izvesni Fonblank. A taj službenik pruža samo još jedan primer o sramnoj povezanosti lorda Palmerstona sa štampom u ovoj zemlji. On je brat urednika glavnog nedeljnog glasila lorda Palmerstona, i mada je njegovo ranije ponašanje na dužnosti koju je vršio bilo takvo da je morao biti uklonjen ... lord Palmerston je tog g. Fonblanka, osramoćenog na dužnosti koju je vršio za vreme njegovog ministrovanja, smatrao podobnim da zauzme važan položaj konzula u Beogradu.
Nastavlja se
