Izvor: Blic, 14.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnje slobodnih radikala
Pretnje slobodnih radikala
Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Broj Langerhansovih ćelija u koži smanjuje se i s godinama, tako da osobe starije od 60 godina imaju svega 60 odsto ovih ćelija u odnosu na osobe od 25 godina. Zbog toga je njihova koža mnogo osetljivija na delovanje zračenja i druge sredinske faktore nego koža mladih ljudi. Dešavaju li se u koži i druge promene?
Pod dejstvom energije sunčevog zračenja, pre svega UVB i UVA, i u prisustvu kiseonika, u koži dolazi do jonizacije, razaranja molekula ili kidanja njihovih labilnih veza i stvaranja slobodnih, kiseoničnih radikala. Oni mogu nastati i tokom uobičajenih metaboličkih procesa. To su nestabilni i vrlo reaktivni atomi ili molekuli koji izazivaju oksidativna oštećenja kože. Biološki su značajni superoksid ili hidroksil-radikal, peroksidi, hidrogen-peroksid, pojedinačni kiseonik i drugi.
Sunčevo zračenje i kiseonik, dva elementa neophodna za život, u prevelikim količinama ozbiljno ugrožavaju organizam jer povećavaju rizik od stvaranja slobodnih radikala. Zagađenje okoline, oštećenje ozonskog omotača, punomasna, nepravilna ishrana, različita oboljenja, neki lekovi, duvanski dim i slično takođe mogu doprineti povećanju broja slobodnih radikala. Kako slobodni radikali deluju na organizam i kožu?
Jednom stvoreni radikali lako reaguju sa okolnim molekulima, stvarajući od njih nove slobodne radikale. Na taj način započinju lančanu reakciju koja se brzo širi, a broj oštećenja lako dostiže opasne razmere. Oni razaraju najvažnije komponente ćelije i samog organizma, a to su genetski materijal, mambrane ćelija i molekuli proteina.
Normalno su prisutni u organizmu, ali su njihove fiziološke koncentracije veoma niske i lako ih kontrolišu zaštitni, antioksidacioni mehanizmi kože. Postoji kritična ravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i antioksidacione odbrane, i od nje zavisi stepen oštećenja tkiva. Ukoliko organizam ne bi mogao da kontroliše količinu slobodnih radikala, opstanak ćelija ne bi bio moguć, a životni vek organizma bio bi vrlo kratak. Organizam koristi slobodne radikale u borbi protiv infektivnih agenasa koji dolaze iz spoljašnje sredine.
Slobodni radikali ugrožavaju čitav organizam i učestvuju u pojavi raznih oboljenja: arterioskleroze, srčanih i respiratornih oboljenja, katarakte, Parkinsonove bolesti, reumatoidnog artritisa, dijabetesa, kancerogenih oboljenja, prevremenog starenja kože itd.
Oštećenja nastala u koži nagomilavaju se tokom godina i manifestuju prevremenim starenjem, a naučnici ih porede sa tamnjenjem jabuke na vazduhu.
Kako organizam sprečava štetno delovanje slobodnih radikala?
Budući da su ugrožene vitalne strukture svake ćelije i organizma u celini, u borbi protiv slobodnih radikala angažuje se veliki broj molekula. Oni daju elektron potreban za neutralizaciju slobodnih radikala, pri čemu i sami postaju slobodni radikali, ali znatno manje reaktivni i opasni od navedenih kiseoničnih radikala.
Da bi se zaustavilo štetno delovanje radikala, koji se slobodno kreću kroz čitav organizam i dospevaju do svih organa i tkiva, koriste se različiti antioksidansi, komponente ćelija ili međućelijskog prostora koje zajedno čine antioksidacioni sistem. On deluje na nekoliko nivoa. Nastaviće se
