Izvor: Blic, 07.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnja novoj američkoj mantri
Pretnja novoj američkoj mantri
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži rekord >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Kada se Irak povukao iz Kuvajta, rat je bio završen. Sjedinjene države nisu imale ovlašćenje od strane UN-a da napreduju ka Bagdadu i isteraju Huseina. Niti su stvarno htele da ponovo prolaze kroz sve što je podrazumevalo postavljanje privremene vlade ili mešanje u izgradnju zemlje koju su uništile. Tako da su se povukle, ostavivši za sobom veliki broj disidenata koji su, na nagovor predsednika Buša, ustali protiv Huseina da bi sada bili uhapšeni i ubijeni od strane još uvek udobno zavaljenog iračkog vođe.
Amerika je iza sebe ostavila slomljenu zemlju sa umanjenom sposobnošću da vodi brigu o svojim građanima i pod čizmom sankcija kojima je Husein neizbežno manipulisao koristeći ih za pojačano ugnjetavanje svog naroda.
A onda je, u 2002. Irak postao 'članica-potpisnica' povelje Bušove 'osovine zla'. Od sve tri zemlje osovine, Irak je jedina legitimna. Sadam Husein jednostavno je odbio da se povije pred Sjedinjenim američkim državama. Godine 1998. izbacio je inspektore UN za kontrolu oružja a 2002. bio je najopasniji američki neprijatelj. Lori Milroj, američka književnica i univerzitetski profesor, objavila je 2000. knjigu o bombardovanju Svetskog trgovinskog centra, koju je preradila nakon 11. septembra 2001. Ponudila je čvrst dokaz da je iračka vlada bila glavni organizator bombardovanja i gotovo sigurno tajno sarađivala sa Osamom bin Ladenom u napadu koji je konačno sravnio sa zemljom kule bliznakinje. Istakla je da je Sadam Husein bio jedini strani lider koji je veličao napade od 11.septembra i navela jednu njegovu izjavu:
'Bez obzira na protivrečna osećanja o onome što se juče dogodilo u Sjedinjenim državama, Amerika je iščupala trnje koje su njeni vladari posadili u svetu... Oni koji živote svoga naroda smatraju toliko dragocenim i dragim moraju da se prisete da su i životi drugih ljudi u svetu isto toliko dragoceni i dragi njihovim porodicama'.
Dokaz Milrojeve o iračkoj umešanosti u bombardovanje iz 1993. nije ubedljiv - nema puške koja se puši - ali je osuđujući. A što se tiče umešanosti Iraka u Bin Ladenov napad, 'Već imamo indicije koje pokazuju da je Irak najverovatnije bio umešan. Bin Laden ima poznate veze sa iračkom obaveštajnom službom. Njegovi ciljevi se, šta više, podudaraju sa planovima Iraka: zbaciti saudijsku vladu, okončati američko prisustvo u Zalivu i učiniti da se sankcije protiv Iraka ukinu. Tu je i Huseinova neosporna želja za osvetom protiv SAD zbog poraza u Kuvajtu i razaranja njegove zemlje.
Kao i svaka druga pristojna osoba, Milrojeva ne žudi za odbranom ili opravdanjem napada od 11. septembra; ona samo naglašava da Sadam Husein nije stvoren u vakuumu bez prisustva Amerike. Godine 1988. Sjedinjene drave su tražile zbližavanje sa vođom Iračana, a 1980. su zažmurile na jedno oko pred njegovom invazijom na Iran. Godine 1991. bombardovale su njegov narod skoro do istrebljenja nakon što je Sadam napao drugog suseda. Amerika je izolovala režim koji je nekad tolerisala, a 2002. bila je suočena sa zadatkom da dovrši započeto.
'Osovina zla', onda, nije nikakva osovina, niti je zaista 'zlo'. Godine 2002. između ove tri zemlje nije postojao nikakav savez, a samo je jedna od njih mogla da se smatra direktnom pretnjom američkom zavičaju. Ubrajanje Severne Koreje u ovo američko nesveto trojstvo najverovatnije ima veze sa njenim položajem na Pacifiku, gde je SAD uvek potreban razlog da zadrži svoje snage. Iran je Frankeštajn koga je Amerika stvorila, ali koga bi Amerika radije linčovala pred razjarenom ruljom nego pokušala da razume. Irak je neprijatelj koga SAD nisu mogle da dovedu za pregovarački sto i to je jedini istinski vojni suparnik američkoj hegemoniji na Bliskom istoku, gde se proizvodi 70 procenata svetske nafte, od čega najveći grumen ide Americi, po sniženoj ceni.
Huseinova želja da ujedini arapski svet je direktna pretnja novoj američkoj mantri da nikada više ne dozvoli nekoj drugoj zemlji da uđe u 'igru supersila'. U proleće 2002. postojala je bojazan da Amerika i njeni saveznici naoružavaju Huseina hemijskim oružjem, moguće i biološkim, kao i tehnologijom koja bi omogućila proizvodnju raketa koje bi mogle da 'dolete' i do Zapadne Evrope. Isto tako, suočen sa ekonomskom krizom i porastom broja nezadovoljnih njegovom politikom, irački lider je postajao sve nemilosrdniji. 'Amnesti internešenel' je izvestio da su 2000. godine Huseinove snage odsecale glave i jezike zarobljenicima savesti i ljudima koji su navodno klevetali vladu ili predsednika.
U proleće 2002. bilo je jasno kao dan da su se Sjedinjene države i Irak uputili ka odlučnom obračunu, koji se neće dobro završiti.
Nastaviće se...
