Izvor: Blic, 27.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuda za kralja
Presuda za kralja
Balkan nudi potresnu sliku monarha različitih naravi koji su nastojali svakojakim i često protivrečnim sredstvima da uspostave svoju vlast u strahovito nemirnoj Evropi. Knjiga 'Orlovi i lavovi, Istorija balkanskih monarhija'francuskog istoričara Gi Gotjea (izdavač: Paideia, Dunavski kej 18, Beograd, tel/fax:183-946), upravo objašnjava hirovitost vladara balkanskih naroda: Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske, Srbije, Crne gore i Jugoslavije. Gotjeov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istraživački trud otkriva Evropi istoriju i vladare balkanskih naroda i istovremeno pokazuje kakve istorijske predstave o balkanskim narodima imaju sami Evropljani.
Više je nego verovatno da je normalizacija odnosa između dve zemlje, izazivajući tako poremećaj planova italijanskih fašista i hrvatskih terorista, doprinela potpisivanju smrtne presude za kralja Aleksandra.
Jugoslovenski kraljevski par Aleksandar i Marija napustio je Beograd 4. oktobra 1934, kako bi se u Zeleniki ukrcali na brod kontratorpiljer Dubrovnik koji je trebalo da ih odvede u Marselj. Pošto je more bilo izuzetno loše, kraljica Marija, koja se plašila da neće moći da podnese putovanje morem, tražila je od kralja da odloži ukrcavanje. Brižan da se ne pokaže neljubazan prema Francuzima neočekivano odgađajući svoj put, i u isto vreme da udovolji želji supruge koju je obožavao, Aleksandar, čija su uljudnost i nežnost bile poznate, odlučio je da ništa ne menja u svojim ličnim planovima, ali je kraljici dozvolio da se vrati u Beograd i da zatim u Francusku doputuje železnicom.
Marseljska drama. Aleksandar je bio srećan što putuje u Francusku. Ova državna poseta koju je nametnuo razvoj političke situacije na Balkanu za njega je predstavljala i prijatno putovanje koje mu je omogućavalo da obnovi stara prijateljstva. Kada je francuski otpravnik poslova u Beogradu, M. Knobel, došao da ga pozdravi prilikom njegovog polaska, on je sa njim razmenio sledeće reči koje odlično objašnjavaju ove srdačne odnose:
- U ime francuske vlade zahvaljujem vašem veličanstvu na počasti koju čini mojoj zemlji i želim mu divno putovanje.
- Ekselencijo, odlazim sa radošću u Francusku u kojoj imam brojne prijatelje.
- Poznajem ih najmanje četrdeset dva miliona, sire.
Diplomatine reči nisu bile izgovorene iz puke ljubaznosti, već su izražavale realnost koja je poticala iz doba kada se srpski princ regent, pobeđen od vojske centralnih carevina, ponudio da dođe i bori se sa ostatkom svojih trupa na francuskom frontu.
Jedna francuska eskadra sastavljena od krstarice Kolber, krstarice Diken, tri torpiljera, tri kontratorpiljera i dvanaest podmornica, krenula je 8. oktobra u susret Dubrovniku da bi ga pratila do Marselja.
Na Keju Belgijanaca u Marselju, Luj Bartu, ministar inostranih poslova, dočekao je kralja prilikom njegovog iskrcavanja 9. oktobra u 16 časova. Preživeli Francuzi iz Istočne armije predstavljali su počasnu oružanu pratnju i Aleksandar je sa ovim starim borcima razmenio nekoliko prijateljskih reči. Zatim se zvanična svita, kralj je bio u automobilu sa Lujom Bartuom i generalom Žoržom, uputila prema spomeniku poginulima na Istoku idući Ulicom Kanbjer. Odjedanput, na uglu parka kod Berze, neka osoba, gurajući se kroz službu reda, pojurila je prema kraljevom automobilu, popela se na papučicu i ispalila više metaka. Aleksandar je smesta klonuo smrtno ranjen. I Bartu je bio pogođen u ruku, a general Žorž u grudi. Pre nego što je služba reda imala vremena da interveniše i uhapsi ubicu, potpukovnik Piole, koji je jahao pored vrata kraljevog automobila, udario je nekoliko puta ubicu sabljom i ozbiljno ga ranio. Kako je, međutim, nastavio da se žesti i da preti svojim oružjem, jedan policajac ga je dotukao. Bio je to jedan makedonski terorista bugarskog porekla, Vlado Černozemski, alijas Petrus Kalemen, koji je bio u službi hrvatskih ustaša i njihovog šefa Ante Pavelića.
Jugoslovenski kralj Aleksandar izdahnuo je 9. oktobra 1934, u 17 časova, u kabinetu marseljskog prefekta gde je bio prenet. Pola sata kasnije, i Luj Bartu je umro u bolnici Otel Dje posle snažnog krvarenja izazvanog izvlačenjem metka.
Nastaviće se...
