Izvor: Danas, 01.Dec.2015, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praotac osiguranja za nezaposlene
Čerčilovi uspesi tokom Drugog svetskog rata su toliko čuveni da su uspeli da pomrače njegova dostignuća kao društvenog reformatora: ti uspesi zavređuju da budu upamćeni i slavljeni i danas.
Lojd Džordž je umnogome uticao na Čerčila - zaista, ovaj velški advokat bio je jedan od retkih ljudi koje je uvažavao - ipak mere koje je primenio bile su samo njegove i vodila ih je njegova fanatična energija.
Počeo je 1908. godine sa Zakonom o sindikalnim odborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << (Trades Board Bill), čiji je cilj bio da se pomogne slabo plaćenim radnicima - uglavnom ženama - koji su radili u dugim smenama, pod užasnim uslovima za bednu platu. Šili su odeću u radionicama u londonskom Ist Endu, u Lidsu i u Mančesteru. Njihove plate su bile dodatno smanjene zbog velikog priliva imigranata, uglavnom iz Istočne Evrope (plus ça change); sindikalni odbori su osnovani da bi odredili zakonski obavezujuće minimalne plate za određene poslove. Taj koncept je bio još uvek nepoznat teorijama klasičnih liberala - Gledstonovcima koji još nisu našli svoje mesto u kabinetu. Međutim, Čerčil i Lojd Džordž su bili novi liberali - ili bolje reći radikali.
Kada je objašnjavao zašto je ovakva mera neophodna, Čerčil je rekao:
Zlo je za celu naciju da bilo koji stalež podanika Njenog veličanstva za svoj trud dobije manje od onoga što je iznad linije siromaštva. Gde god postoje oni koji zloupotrebljavaju radnike, tu ne postoji organizacija, ne postoji jednakost pri pogađanju nadnice, dobre poslodavce podrivaju loši, a loše najgori; radnike, čiji životi zavise od industrijskih poslova, podrivaju oni kojima je takav prihod samo dodatni izvor zarade... a gde vladaju ovakvi uslovi, nema šanse za napredak, već samo napreduje potpuna propast svega.
Neki od tih argumenata još stoje kada se govori o liniji siromaštva. Da bi pomogao borbu protiv nezaposlenosti (tada je bila oko osam procenata - i gotovo da nije postojala nikakva nadoknada za one bez posla) bio je jedan od onih koji su pokrenuli osnivanje Zavoda za zapošljavanje; do početka 1910. godine, on i Klementina su uspeli da posete sedamnaest takvih zavoda. Sledeći put kada vidite "Jobcentre Plus"(Jobcentre Plus" su agencije za zapošljavanje koje se finansiraju iz državnog budžeta), setite se - Vinston Čerčil ih je osmislio.
On je bio čovek koji je zaposlio Vilijama Beveridža (Ekonomista i društveni reformator Vilijam Beveridž poznat je kao autor Beveridžovog izveštaja koji je predstavio britanskom parlamentu 1942. godine. U njemu je predložio plan obezbeđenja ekonomske i socijalne zaštite tokom celog života. Izveštaj je poslužio kao osnova za razvoj posleratne britanske države, tzv. države blagostanja, koja uključuje mogućnost obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite) - kome je zadatak bio da radi na izgradnji posleratne države tokom 1940-ih; a Beveridž je odao priznanje energiji sa kojim je Čerčil gurao stvari napred tokom tih prvih godina reformi. Prve zavode za zapošljavanje Beveridž je opisivao kao "upečatljivu ilustraciju koliko ličnost jednog ministra tokom nekoliko ključnih meseci može da promeni kurs socijalnog zakonodavstva".
Čerčil je bio i praotac osiguranja za nezaposlene - preteče socijalne pomoći. Taj program je podrazumevao uplatu doprinosa od strane samog radnika od 2,5 penija nedeljno, kao i 2,5 penija od strane poslodavca, a poreski obveznik bi plaćao 3 penija nedeljno. To bi značilo da, ako biste postali nezaposleni ili biste se razboleli, a pre toga ste uplaćivali svoj doprinos, imali biste pravo na nadoknadu koja bi u današnjem novcu iznosila oko 20 funti - što nije bilo mnogo, ali je bio dobar početak. "Osiguranje donosi čudo proseka za spas širokih masa", objasnio je.
Nastavlja se
