Izvor: Blic, 22.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpuna zaštita ne postoji!
Potpuna zaštita ne postoji!
Preterano sunèanje, kao modni trend i naèin života, dovelo je do dramatiènog poveæanja broja obolelih od raka kože. Još dramatiènije je saznanje da sunèanje, s izuzetkom nekih sluèajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primeæivali štetne efekte sunèanja? To je upravo tema knjige „Sunèanje, da ili ne?' Suzane Miljkoviæ, specijaliste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetièkih preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca „Sole efekta'. Najnovija nauèna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas èekaju od prekomernog sunèanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunèevog zraèenja, autorka knjige uèinila je na zanimljiv naèin, pregledno i sa obiljem struènih fotografija dostupnim najširem krugu èitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za èitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Minimalna eritemska doza jeste kolièina ili vreme zraèenja potrebno da se na koži izazove prvo crvenilo. Ova vrednost je uvek veæa kad se na kožu nanese neki preparat nego vrednosti nezaštiæene kože, jer i tanak sloj podloge bez filtera produžava putanju zraèenja i štiti kožu u izvesnoj meri. Zato je SPF uvek broj veæi od jedinice. Ukoliko se izražava kao vreme, onda on govori koliko puta duže može na suncu da se ostane sa zaštitnim preparatom na koži nego bez njega. Na primer, sa nanetim SPF 10 preparatom na suncu može da se ostane bez pojave opekotina 10 puta duže nego bez njega.
Do pre deceniju-dve, maksimalna vrednost zaštitnog faktora bila je 15. Od 1993. godine, u SAD je dozvoljena maksimalna vrednost SPF-a 20. Prema propisu iz marta 1997. godine, u Australiji i na Novom Zelandu dozvoljena je maksimalna vrednost SPF 30+. Uvodeæi ove novine zakonodavci su imali u vidu da je osobama posebno osetljivim na sunce, onima kojima je potrebno umanjiti izloženost UV zraèenju ili koji ne mogu izbeæi sunèanje, neophodna mnogo veæa zaštita od one koju nude proizvodi sa SPF 15+ zbog rizika vezanog za upotrebu proizvoda s visokim koncentracijama filtara i cenu uvoðenja ovog programa.
Tokom 1998. godine pojavio se i proizvod sa SPF vrednošæu 60, što se smatra dosad najjaèim zaštitnim preparatom. Kako se odreðuje faktor zaštite od sunca, SPF?
Ima više naèina da se odredi zaštitni faktor preparata, ali se najpouzdanijom metodom smatra metoda na dobrovoljcima. U ovom ispitivanju uèestvuje 20 dobrovoljaca, koji moraju ispunjavati odreðene zahteve. Testiranje se može obavljati u prirodi, na otvorenom, kad klimatski uslovi odgovaraju propisanim normama (vlažnost, temperatura, oblaènost isl.). Odreðivanje SPF-a pomoæu veštaèkih izvora zraèenja, u laboratorijama, obièno ne daje iste rezultate kao odreðivanje na otvorenom. Zbog toga se u SAD prednost daje odreðivanju na otvorenom.
Prvo se odreðuje MED na nepripremljenoj koži (bez prethodnog sunèanja tokom više meseci), leti, u podne, po vedrom danu, u prirodi gde je vazduh èist, ili u laboratoriji, u strogo definisanim uslovima i sa veštaèkim izvorom sunèevog zraèenja. Kada se odreðuje na otvorenom, vrednost MED-a zavisi od doba godine, dana, oblaènosti, aerozagaðenja i raznih drugih faktora. U proleæe je kolièina eritemogenog UVB zraèenja znatno manja nego tokom leta, zbog èega tada ne treba vršiti ispitivanja u prirodi.
Obeležena mesta na leðima dobrovoljaca izlažu se delovanju zraèenja razlièitog intenziteta ili u razlièitim vremenskim intervalima bez ikakve zaštite, i MED se odreðuje „oèitavanjem" rezultata posle 24 h. Postupak se ponavlja na drugim obeleženim mestima, na koja se, pre zraèenja, nanosi odreðena kolièina ispitivanog preparata. Iz odnosa doza ili vremena za koje se na zaštiæenoj i nezaštiæenoj koži pojavi crvenilo, za svih 20 dobrovoljaca izraèunava se srednja vrednost i dobija broj koji predstavlja SPF ispitivanog preparata.
Crvenilo se na koži javlja relativno brzo, lako ga je uoèiti i zato se efekat UVB zraèenja prati upravo preko ovog fenomena. Termin „faktor preparata za zaštitu od sunca", SPF, je nedovoljno precizan i trebalo bi ga formulisati kao „faktor zaštite preparata od pojave opekotina koje izaziva sunèevo zraèenje".
Nažalost, on je u upotrebi veæ godinama i teško je objasniti korisnicima da on ne obuhvata celokupnu potrebnu zaštitu. Visoke vrednosti SPF-a mogu zavarati, jer iako preparat efikasno štiti od pojave opekotina, on ne pruža zaštitu od drugih štetnih efekata koje izaziva pre svega UVA zraèenja, a koji se ne smeju zanemariti. Zbog toga postoji zahtev da SPF iznad 8 ne bi trebalo naznaèiti na proizvodima ako ne obezbeðuju i odgovarajuæu UVA zaštitu. Kraj
