Izvor: BKTV News, 17.Maj.2017, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice tranzicije: Siromaštvo muči Srbiju (KOLUMNA)
Srbija je zemlja siromašnih, osiromašenih i bogatih građana.
Odnos rizika ili stope apsolutnog siromaštva i bogatih u Srbiji je nesrazmerna, jer u društvu nije izgrađena ''srednja klasa'', odnosno onaj deo društva koji je prešao u kategoriju ''osiromašenih'', a oni su među visoko obrazovanim u prosveti, zdravstvu, nauci, među umetnicima i srednjim preduzetnicima.
Uzroke treba tražiti u dugom periodu tranzicije i prelaska iz socijalističkog u kapitalističko >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << društvo i ekonomiju, zatim u procesima dezintegracije države i društva, njene pozicije u regionu, kao i u dugoj međunarodnoj izolaciji i sankcijama dok su tinjali ratovi u okruženju.
Zvanične statistike Evropske unije – Evrostata, pokazuju da je svaki četvrti stanovnik Srbije stariji od 18 godina u riziku od siromaštva. Od analizirane 34 države po riziku od siromaštva Srbija se nalazi u samom vrhu. Najtežu poziciju imaju nezaposleni, gde je čak 46,2 odsto u riziku od siromaštva.
Među zaposlenima taj udeo iznosi 13,5 odsto, dok je 15,2 odsto penzionera u riziku od siromaštva. Najveći broj siromašnih građana Srbije snabdeva se na buvljim i zelenim pijacama, prodavnicama polovne robe iz inostranstva, ali i iz kontejnera gde se traži hrana koja se baca ili stare stvari.
Na drugoj strani su veliki lanci hipermarketa i inostrane robe koja je za više društvene slojeve. Odraz siromaštva u društvu je praćenje potrošnje hleba. U Srbiji se godišnje pojede više od sto kilograma hleba po stanovniku, a potrošači u Evropi pojedu upola manje.
Nije reč samo o nacionalnoj navici i tradiciji kao i narodnoj ''hleba, vode i slobode'', već o stepenu razvoja društva i kulture ishrane. Hleb je postao svojevrsni ''kult'' kod Srba. Istorijski posmatrano, Srbi su teško dolazili do hleba, a u kriznim i ratnim periodima bio je retkost.
Savremeno društvo ocenjuje potrošnju hleba kao znak siromaštva. Pored hleba, nivo socijalnog statusa prati se i kroz potrošnju mleka, mesa, voća i povrća. U pojedinim seoskim područjima i danas postoje sredine u kojima deca odrastaju bez mleka, jer im nije dostupno.
Zabrinjava što zvanični podaci pokazuju da je u Srbiji potrošnja poljoprivrednih proizvoda po stanovniku najniža u Evropi. Trošimo godišnje nešto više od četiri kilograma junećeg mesa, a stanovnici EU 14 kilograma. Potrošnja svinjskog mesa je 14 kilograma, dok u Evropskoj uniji prelazi 30 kilograma po stanovniku.
Potrošnja mleka u Srbiji je 33 litre, a u Evropi dostiže i sto litara po stanovniku. Izvesno je da građanin Srbije sa penzijom do 25 hiljada dinara ili sličnom platom nije u stanju da sebi priušti kvalitetan život, lečenje, odmor i kulturne potrebe. Sve to utiče i na društveno mišljenje građana, stepen društvene anomije i političke apstinencije, vladavine javnog neukusa, dominacije tabloida i žute štampe.
Balkanske igre: Daljinsko testiranje Rusije i Kine (kolumna)
.jpg)
