Izvor: Danas, 21.Maj.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice ekonomske krize
Ali oni nisu pokazali interesovanje?
Ne, o tome smo govorili, to smo pokušali dva puta, 2006. i 2007. godine. Nastupali smo sa svim razjašnjenjima, objašnjenjima, potencijalima, planovima. Sve što je bilo potrebno da razumeju za šta nam trebaju pare. Jednostavno - nismo prošli.
Koji domaći finansijer je razumeo to o čemu sad govorite?
Teško da je iko razumeo.
Dakle, vi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ste i sami radili na finansijskoj konsolidaciji firme?
Mi smo znali i vršili smo odgovarajuće pripreme za finansijsku konsolidaciju. U tom smislu je rađen projekat za finansijsku konsolidaciju. Svetska finansijska kriza je počela 2008. godine, a 2011. su počele da nas sustižu posledice. Na žalost nije bilo moguće obezbediti pristup obrtnom kapitalu na ekonomičan način. Cena tog kapitala je bila previsoka, zelenaški previsoka, a rokovi za vraćanje prekratki. Ni jedna privredna organizacija naše veličine pod takvim uslovima ne može da posluje. Kada smo počeli da radimo na projektu finansijske konsolidacije kao pomoć, pod znacima navoda, od nadležnog ministarstva dobili smo inspekciju za privredni kriminal. Od tog trenutka ona je bila neprekidno prisutna u Tigru. Inspekcije su u Tigru uvek bile normalna stvar sve dok su imale svoju svrhu i preventivno delovanje da sistem funkcioniše ispravno, posebno poreski aspekt. Tigar je više od 20 godina u minut 5. i 20. u mesecu plaćao svoje obaveze zaposlenima, akcionarima, poslovnim partnerima, državi. Finansijska kriza otežala je u velikoj meri poslovanje, a policijske inspekcije, koje su neprekidno posećivale Tigar, poslednje godine bukvalno svakodnevno, teško su delovale na ljude, jer im svakako nije lako da ih stalno preslišavaju u policiji. Pokušavali smo da razjasnimo Ministarstvu za privredu i da razumemo o čemu se radi kako bi rešili probleme na koje nam se ukazuje. Nažalost, sve češće smo dobijali informacije da je neko rešio da pusti Tigar niz vodu. Mi smo se obraćali svim nadležnim i merodavnim članovima Vlade, ali niko nije želeo da reaguje. Da se razumemo, nismo mi tražili nikakvu zaštitu, samo smo zahtevali da se stvaraju odgovarajući uslovi za funkcionisanje privrede. Prvenstveno, ono što je nama bio problem, pristup obrtnom kapitalu da bi osigurali punu zaposlenost, rast izvoza i optimalno iskorišćenje kapaciteta. Ponavljam da nikada niko nije stao iza krivičnih prijava koje su protiv nas podnošene, uvek su bile prijave N. N. lica protiv N. N. lica u korist N. N. lica.
Umesto bilo kakve pomoći mi smo dobili proces u kome se menadžment kriminalizuje. Sve je to kulminiralo hapšenjem predsednika Nadzornog odbora, generalnog direktora i izvršnog direktora za kadrove. Ovo je unelo dalje konfuzije u kolektiv, dovelo nekompetentne ljude na glavne upravljačke funkcije. Tigrove pozicije širom sveta bile su uzdrmane i partneri zbunjeni. Ovo je dovelo do velikog odliva najstručnijih kadrova. I ta se izgubljena vrednost teško može brzo nadoknaditi. Jedan od najboljih poslovnih timova u ovoj zemlji, koji se ravnopravno i uspešno nosio sa partnerima na svetskom nivou, ukaljan je, frustriran, a akcionarsko društvo duboko oštećeno gubitkom ljudske supstance. Sindikat koji je 20 godina igrao konstruktivnu ulogu nažalost je doneo odluku da se pridruži destruktivnim snagama. Vrlo olako su se u Pirotu mnogi složili da kolektiv koji je godinama hranio grad prepuste stihiji, a promena u odnosu prema Tigru, kao uspešnoj organizaciji, nažalost, nema bilo kakvo realno objašnjenje i opravdanje.
Da se još malo vratimo na odnos države prema Tigru. U suštini vi uglavnom tu imate najveći problem, sa državnim kao vlasnikom?
Da, ključan je taj problem sa državom kao vlasnikom. Zato što to o čemu smo mi tada govorili nije opšte bila poznata praksa u zemlji. Nije standard. Mi smo iščašeni iz sistema i kao takvi vremenom postali nepoželjni.
Jednostavno, ljudi ne razumeju kad ti govoriš o tome da moraš da budeš konkurentan, da moraš konstantno da ulažeš u razvoj ako hoćeš da budeš vrh.
Ja kažem da je naš najveći uspeh u tome što smo uspeli da sačuvamo 90 odsto Tigra, a to je bila Autoguma, transakcijom sa Mišlenom. Da smo mi uspeli 2010. da se Tigar AD proda bilo kome, Indonežanima, evo tu ima korespodencija sa njima o kupovini akcija, a moglo je, Tigar ne bi imao problema.
Na tom nivou razvoja mi jednostavno u Srbiji nismo imali ni izvore finansiranja. Trebao nam je kvalitetan skok koji je tražio pare po završetku investicionog ciklusa. Mi za to pare nismo imali, mi smo se najednom, kad smo završili investicioni ciklus, našli u situaciji da ne možemo dalje. To nije nikakva novina, ni tajna, pisalo je uvek na prve dve strane kvartalnih izveštaja. Tek kad završite investiciono-razvojnu fazu, vama onda trebaju pare da valorizujete sve to kroz povećanu proizvodnju i naravno prodaju.
Nastavlja se
